UVOD U STUDIJE PERFORMANSA

Icon

blog kursa “Uvod u studije performansa” na Interdisciplinarnim postdiplomskim studijama Univerziteta umetnosti, Beograd

Prikaz knjige “Performance studies; An introduction” Richarda Schechnera – Aneta Stojnić i Snježana Torbica

26. 03. 2009; A.V.

1. PLAN RADIONICE I LINKOVI

Ana Vujanović

Igra 1: RAZMENA I DEPERSONALIZACIJA AUTORSTVA

Ciljevi: da se kroz fikcionalni okvir igranja uloge drugog / prekidanje „organske veze” autora i dela vežba artikulacija sopstvenih ideja, visit this site teza, rada; vežba slušanje drugog i apstrahovanje bitnog, isprobava otvoren i argumentovan kritički govor, i dobije feedback o svom radu/idejama.

Opis: Kolektivna igra. Učesnici se dele u manje grupe. Unutar grupe svako predstavi svoj projekat (umetnički rad, teorijski tekst, časopis, izložbu, festival ili sl) ostalima. Zatim se izvrši razmena projekata, i svako od učesnika preuzme rad nekog drugog. Grupe se okupljaju i svaki učesnik izvodi pred svima prezentaciju preuzetog rada, u prvom licu jednine. Ostali ga ispituju, traže dodatna objašnjenja i sl, a on/a zastupa rad kao njegov autor, na osnovu zapamćenog i sopstvene mašte. Sam autor nema pravo da daje objašnjenja o projektu, već jedino može da postavlja pitanja i daje komentare iz publike.

Ako je previše učesnika, potreban je dogovor o tačnom trajanju prezentacija i razgovora s publikom, a moguće je i da iz svake grupe bude po 1 javno prezentovani rad.

Planirana dinamika rada:

čitanje pravila i objašnjenja: 5min, rad u 3 grupe po 2-3 ljudi 15min, 3 prezentacije i razgovori s publikom 20min – ukupno 40min

Igra 2: BLOK / deo Générique performansa (iz everybodys toolbox-a)

Ciljevi: “Ova igra je kolektivna forma izlaganja, koja isključuje suprotstavljanje pozicija govornika. Umesto toga, igra se oslanja na stalno prilagođavanje svakog učesnika onome što iskrsava u razgovoru, kao i na njihov angažman da misle zajedno sa ostalima na afirmativan način.

Blok igra je takođe korisno oruđe za razvijanje umetničkih projekata.”

Opis: „Izvođači se obraćaju publici kao na konferenciji za štampu, objašnjavajući zajedno imaginarni projekat. Govore pre u prvom licu množine nego jednine (mi umesto ja) i trude se da postignu koherentnost izlaganja između sebe kao grupe. Publika može učestvovati, prihvatajući da su odgledali rad o kojem se diskutuje i dodajuću mi elemente i/ili postavljajući pitanja o njemu.”

Potrebno je: min 2 učesnika u ulozi autora/izvođača performansa +min 2 u ulozi novinara/publike.

Planirana dinamika rada:

čitanje pravila, objašnjenja i izbor dobrovoljaca za autore: 7min, priprema „autora” za

razgovor 7min, razgovor s novinarima/publikom 20min – ukupno 35-40min

Igra 3: ZAPISI I OPISI

(zasnovano na Do it! projektu, everybodys toolboxu, i dalje razvijano…)

Score (eng.) znači partitura, zapis, notacija, instrukcija, odnosno skup informacija o nekom radu neophodnih i dovoljnih da neko drugi na osnovu njih izvede taj rad.

„It is important to bear in mind that do it is less concerned with copies, images, or reproductions of artworks, than with human interpretation. No artworks are shipped to the venues, instead everyday actions and materials serve as the starting point for the artworks to be recreated at each “performance site” according to the artists’ written instructions. Each realization of do it occurs as an activity in time and space. The essential nature of this activity is imprecise and can be located somewhere between permutation and negotiation within a field of tension described by repetition and difference. Meaning is multiplied as the various interpretations of the texts accumulate in venue after venue. No two interpretations of the same instructions are ever identical.” (Hans Ulrich Obrist)

„Within the performing arts, scores are not a common way of sharing, documenting and archiving performance works. Existing notation systems are rarely adequate to contemporary practices in an art form that is constantly redefining its aims; every singular work demands a new way of writing it down, according to its main focus, strategies, etc. For the reader, scores offer an insight into the specific ways performance works can be made.
This is why everybodys proposes a space for artists to share their scores and their ways of notating work, in order to develop the understanding of what a score can be within the performing arts. The proposal of writing scores can be used to document already existing pieces or as a way of developing new works, and it can be done in any thinkable format. Parallel to the scores collection, everybodys proposes a space where spectators can share their performance experiences through the act of describing what they have seen. The description of pieces differs from, for instance, the practice of art criticism, by not aiming at producing a judgment. The objective of the description is rather to try to make the work exist through the experience of the spectators’ descriptions. The plurality of descriptions of one work can also expand the possible understandings of that work, as no description is neutral.” (everybodys)

Vežba zapisa i opisa:

Individualna vežba. Na početku radionice, dvoje učesnika preuzima da individualno i nezavisno jedan od drugog naprave „score” radionice, na takav način da onima koji nisu prisutni omogući informativni opis i individualno iskustvo radionice, kao i da nekima drugima ponudi instrukcije za njeno rekonstruisanje ili ponovno izvođenje, u nekim drugim prilikama i okolnostima. Poželjno je da jedan od učesnika ne učestvuje u ostale dve igre, a drugi da učestvuje u radionici.

Nakon radionice, oba zapisa se postavljaju na blog, zajedno sa planom radionice koji je unapred napravila A.V., i svi zajedno čine pluralnu partituru ove radionice, iz tri različite vizure i pozicije.

Planirana dinamika rada:

čitanje pravila, objašnjenja i izbor dobrovoljaca: 5min, pravljenje partiture: dalje tokom radionice.

Korisni linkovi:

http://www.everybodystoolbox.net/

http://www.e-flux.com/projects/do_it/homepage/do_it_home.html

http://www.futurearchive.org/

——————————————————————————————————-


2. ZAPIS UČESNICE RADIONICE

Ljubica Milović


Prva faza radionice, „razmena“ projekata, bila je sama po sebi izazov: u dve-tri minute treba da predstaviš nekom sve ono što smatraš značajnim u vezi sa projektom na kojem radiš par meseci. U toj množini podataka, treba da bude nešto od KO-ŠTA-GDE-KAD informacija i nešto o ciljevima i motivaciji.
Mislim da sam tu bila napravila jednu grešku: zaboravila sam da nam je grupa nehomogena kada je background – osnovne studije u pitanju; koleginicama za razmenu projekta prenela informacije u vezi sa projektom (imena, događaje) koje su meni najinteresantnije; one su vezane za uže stručni nivo projekta (arhitekturu) zbog čega nisu svi učesnici u radionici mogli da ih odmah prepoznaju i tumače, što je usporilo i otežalo razgovor o projektu nakon njene prezentacije.
Bilo mi je teško da se suzdržim da koleginicu koja je predstavljala moj projekat ne dopunjavam i usmeravam u toku prezentacije, naročito kad je počeo razgovor o projektu sa drugim studentima. Tada sam zapravo shvatila da je u prvod delu radionice, kada smo razmenjivale projekte, trebalo da se koncentrišemo na teorije iza aktivnosti (ZAŠTO) – lakše je improvizovati detalje o logistici projekta nego o ciljevima …

Kada smo kompletirali ciklus prezentacija, zaključila sam da je uspešnost u prezentaciji i „odbrani“ projekta o kojem ste slušali par minuta, pitanje razumevanja diskursa tog projekta. Zbog toga je poslednja prezentacija bila, po mom mišljenju, najuspešnija: koleginica (rediteljka) je predstavljala multimedijalni performans; poznavanje diskursa omogućilo joj je da, u razgovoru, nadogradi informacije koja je dobila u razmeni projekata, o objasni različite aspekte projekta koji su interesovali druge učesnike radionice.

——————————————————————————————————-


Predstavljanje knjige Ričarda Šeknera (Richard Shekner) „Studije performansa – Uvod“ donekle je nezahvalan poduhvat obzirom da se radi o gotovo enciklopedijskoj strukturi (iako je u pitanju samo jedan autor). Knjigu je izdao Routledge, men’s health
New Yourk i ovde predstavljamo drugo izdanje in 2006. godine, audiologist
koje je dopunjeno ali i obogaćeno u samoj strukturi koja sugeriše aktivno čitanje - uvedeni su boksovi sa objašnjenjima knjučnih pojmovim i imena kao i predlozi praktičnih vežbi i zadataka na kraju samog poglavlja. U uvodu autor navodi da je njegov cilj da studije performansa uspostavi kao metod za analizu i razumevanje sveta i neophodnu alatku za život.
(Aneta Stojnić)

Read the rest of this entry »

PRILOG ANALIZI AKTIVNIH POLITIKA U UMETNOSTI – Jelena Vesić

Nastava se održava u drugom semestru, purchase četvrtkom od 16:45, otolaryngologist u učionici br. 46.


1. Uvodni čas:

  • Tehnički uvod, allergy eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;
  • Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.


2. Performans i/kao istraživanje i produkcija znanja
A.V: 26. 02. 2009.


3. Performans i/kao komunikacija
A.V: 19. 03. 2009.


4. Vežba 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox”-u)
(radionica, dalja diskusija na blogu)
A.V: 26. 03. 2009.


5. “Teror” pop kulture; Društvene igre i javni nastupi
A.J: 01. 04. 2009. (13:30)


6. Prikazi i diskusija o knjizi Uvod u studije performans (R. Schechner)
A.V, A.J: 02. 04. 2009.


7. Nove prezentacije tela u izvođenju
A.J: 08. 04. 2009. (13:30)


8. Prikazi i diskusija o knjizi Izvedi ili snosi posledice (J. Mckenzie) + Virtuelno, digitalno i bestelesni performeri: robot, kiborg, avatar
A.V, 09. 04. 2009.


9. Izvođenje i nova tržišna logika
A.J: 15. 04. 2009. (13:30)


10. Performans i artivizam / Građanska prava i performans
A.J: 16. 04. 2009.


11. Performans i/kao politika (zbog tehničkih problema, umesto Vežbe 2)
A.V: 23. 04. 2009.


12. Završni čas:

  • Vežba 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu);
  • tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.


EVIDENCIJA RADA STUDENATA TOKOM KURSA:

Evidenciju vode predavači nakon svakog časa. Molimo studente da bar s vremena na vreme prate evidenciju i jave ako primete neke greške, price
propuste i sl.

  • Snježana Torbica:

1. (19.02.) / 2. (26.02.) * / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) * * / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Katarina Vujović:

1. (19.02.) / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) / 7. (08.04.) * * * / 8. (09. 04.) * / 9. (15.04.) * * * /10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * /  12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Ljubica Milović:

1. (19.02.) / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) / 11. (23.04.) / 12. (30.04.) … / opšti utisak: ? /

  • Katarina Kaplarski:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) * / 11. (23.04.) * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: ? /

  • Ana Sladojević:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) * * * / 4. (26.03.) / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * / 7. (08.04.) * * * / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) /  10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * * /

  • Radivoj Davidović:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * / 6. (02.04.) / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) * / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) * * / 11. (23.04.) / 12. (30.04.) … / opšti utisak: ? * * /

  • Tanja Rakić:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * … / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Jelena Vesić:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) / 5. (01.04.) * * * / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) * * * / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * * /

  • Ivana Bašičević:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * * * / 6. (02.04.) * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) *  / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Aneta Stojnić:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * * * / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * * /

  • Miško Šuvaković:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * / 6. (02.04.) * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

NB (A.V.): plave zvezdice su naknadno upisane, hospital
za razvijanje diskusije na blogu, koja je izostala na času. (jedino fizički izostanak sa časa ne može biti nadoknađen v prisustvom na blogu.)

bez evidencije:

  • Željka Pješivac – Pošto je studentkinja za potrebe magistarskog rada već odslušala kurs, ove godine (kada joj je izborni predmet) je unapred odlučila da polaže test, jer nema potrebe da ponovo prati ceo kurs. Stoga, kurs će pratiti povremeno, a njen rad na kursu se ne evidentira.

——————————————————————————————————————

gosti studenti:

  • Hadrian Bnin-Bninski
  • Goran Marinić

EVIDENCIJA RADA STUDENATA TOKOM KURSA:

Evidenciju vode predavači nakon svakog časa. Molimo studente da bar s vremena na vreme prate evidenciju i jave ako primete neke greške, ask propuste i sl.

  • Snježana Torbica:

1. (19.02.) / 2. (26.02.) * / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) * * / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Katarina Vujović:

1. (19.02.) / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) / 7. (08.04.) * * * / 8. (09. 04.) * / 9. (15.04.) * * * /10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * /  12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Ljubica Milović:

1. (19.02.) / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) / 11. (23.04.) / 12. (30.04.) … / opšti utisak: ? /

  • Katarina Kaplarski:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) * / 11. (23.04.) * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: ? /

  • Ana Sladojević:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) * * * / 4. (26.03.) / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * / 7. (08.04.) * * * / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) /  10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * * /

  • Radivoj Davidović:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * / 6. (02.04.) / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) * / 9. (15.04.) / 10. (16.04.) * * / 11. (23.04.) / 12. (30.04.) … / opšti utisak: ? * * /

  • Tanja Rakić:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * … / 5. (01.04.) / 6. (02.04.) * * / 7. (08.04.) / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Jelena Vesić:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) / 5. (01.04.) * * * / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) * * * / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * * /

  • Ivana Bašičević:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * * * / 6. (02.04.) * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) *  / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

  • Aneta Stojnić:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) / 3. (19.03.) * * * / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * * * / 6. (02.04.) * * * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) * * * / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) * * * / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * * /

  • Miško Šuvaković:

1. (19.02.) * * * / 2. (26.02.) * * * / 3. (19.03.) / 4. (26.03.) * * * / 5. (01.04.) * / 6. (02.04.) * / 7. (08.04.) * * / 8. (09. 04.) / 9. (15.04.) * * * / 10. (16.04.) * * * / 11. (23.04.) / 12. (30.04.) … / opšti utisak: * * * * /

NB (A.V.): plave zvezdice su naknadno upisane, youth health
za razvijanje diskusije na blogu, click
koja je izostala na času. (jedino fizički izostanak sa časa ne može biti nadoknađen v prisustvom na blogu.)

bez evidencije:

  • Željka Pješivac – Pošto je studentkinja za potrebe magistarskog rada već odslušala kurs, ove godine (kada joj je izborni predmet) je unapred odlučila da polaže test, jer nema potrebe da ponovo prati ceo kurs. Stoga, kurs će pratiti povremeno, a njen rad na kursu se ne evidentira.

——————————————————————————————————————

gosti studenti:

  • Hadrian Bnin-Bninski
  • Goran Marinić

PRILOG ANALIZI AKTIVNIH POLITIKA U UMETNOSTI

Jelena Vesić

Nestanak politike kao specifične prakse, find
odnosno dijagnoza da danas možemo govoriti samo o politici teorije ili politici umetnosti ili, drug
pak, buy more about
singularnim (često i umreženim) otporima unutar dominantnog kapitalističkog poretka (npr. onoga što Felix Guattari naziva “integrisanim kapitalizmom”), nije ništa drugo nego sam simptom nestanka reprezentacionalističke politike, odnosno nestanka partije sa kojom se današnja kritička inteligencija može identifikovati i kojoj može priključiti svoj glas u određenom estetskom poretku. Osnovna razlika između delovanja istorijskih avangardi i današnjeg delovanja jeste činjenica da su avangarde pozicionirale svoj estetski učinak u odnosu prema revolucionarnom političkom horizontu oličenom u radu komunističke internacionale čijem su se radu mnogi umetnici i neposredno priključili. Istorijske avangarde su formirale svoj jezik i politiku kao formu društvene kritike, bilo da se ona odnosila na samo polje umetničke reprezentacije i zahtevala socijalnu pravdu u klasnom poretku (u smislu prenošenja glasa potlačenih klasa kroz predstavljački mehanizam umetnosti), bilo da se odnosila na ono što W.Benjamin naziva “intervencijom u samom proizvođačkom aparatu” (npr. odbacivanje koncepta umetnosti kao “lepe slike u bogatom enterijeru” u vizuelnim umetnostima ili, pak, odbacivanje mehanizama iluzije i empatije u pozorištu ili filmu i, uopšte, odbacivanje strukture emocionalnog menadžmenta koji potencijalno aktivnog posmatrača pretvara u potrošača kulturnog sadržaja).

Read the rest of this entry »

O knjizi Džon Mekenzija PERFORM OR ELSE – Tanja Rakić

ARTIVISM

Translated by Olga Vuković

Aldo Milohnic

Any man today can lay claim
to being filmed.

Walter Benjamin

In the concluding paragraph of his legendary essay ‘The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction’ Walter Benjamin outlines a critique of the Fascist aestheticisation of politics. His crucial, ailment and later frequently quoted, somnology conclusion is encapsulated in the last two sentences: “This is the situation of politics which Fascism is rendering aesthetic. Communism responds by politicising art.”[1]

That is how politics and the arts appeared in the 1930s when this essay was written. To be more precise, viagra that is how Benjamin delimited the representational strategies of the political left and right. His thesis implies that politics (which is aestheticised) is the representational domain of the right, while the left operates inside the field of art (which is politicised). This is not to say that politics is exclusively a sphere of interest of the right, nor that art is exclusively the creative field of the left. The point at issue here is the evolution of paradigms employed by one political tendency to oppose the other.

Read the rest of this entry »

[Upstage-announce] Open walk-through

ARTIVISM

Translated by Olga Vuković

Aldo Milohnic

Any man today can lay claim
to being filmed.

Walter Benjamin

In the concluding paragraph of his legendary essay ‘The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction’ Walter Benjamin outlines a critique of the Fascist aestheticisation of politics. His crucial, ailment and later frequently quoted, somnology conclusion is encapsulated in the last two sentences: “This is the situation of politics which Fascism is rendering aesthetic. Communism responds by politicising art.”[1]

That is how politics and the arts appeared in the 1930s when this essay was written. To be more precise, viagra that is how Benjamin delimited the representational strategies of the political left and right. His thesis implies that politics (which is aestheticised) is the representational domain of the right, while the left operates inside the field of art (which is politicised). This is not to say that politics is exclusively a sphere of interest of the right, nor that art is exclusively the creative field of the left. The point at issue here is the evolution of paradigms employed by one political tendency to oppose the other.

Read the rest of this entry »

analiza i diskusija primera: “Tempo Projekat” Danila Prnjata

Ovo je još jedan prilog našoj debati o telu. Ne piše, syphilis ali pretpostavljam da se radi o novom broju Kulture koji je ponovo posvećen telu i da je ovo deo uvodnika Jelene Đorđević:

 

RSSDijalog

Nedelja

Ranije

Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 1.00
Glasaj:     
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova  
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..

27/04/2009 19:43

Uloga tela u savremenoj kulturi

Panični strah od smrti

Lični stav

AUTOR: JELENA ĐORĐEVIĆ

Postulat lepog, zdravog tela, u hedonistički orijentisanojj kulturi okrenutoj materijalnim dobrima, uživanju, trenutnom zadovoljenju želja, ukazuje nedvosmisleno na preokret u odnosu ove kulture prema centralnim egzistencijalnim pitanjima: životu i smrti. U savremenoj kulturi dolazi do spajanja unutrašnjeg i spoljnog tela, duše i fizičkog aspekta, što dovodi do paničnog straha od smrti.

 

 Održavanje večne telesne mladosti postaje jedini put ka besmrtnosti, jedina, ali trošna, simbolička pobeda nad smrću. Potrošačko društvo stvara sliku sveta kao mesta lagodnog života, slobode u kojoj je moguće birati ne samo stil života veći sudbinu. Briga o telu, (pseudo)naučni i medijski diskursi o zdravlju, mladosti i lepoti, starenje, bolest i smrt, predstavljaju se kao pitanja vlastitog izbora. Oni nisu nužnost biološkog života, većse predstavljaju tako da zavise od volje pojedinca, njegove snage i odlučnosti da se poštuju propisana pravila. Koliko je nekada briga o duši, pročišćenje greha moglo da obezbezbedi osvajanje kakve-takve teritorije večnosti, toliko je danas ona okrenuta telu i održanju telesnog izgleda.

Slika mladog savršenog tela duboko je povezana s prezentizmom postmoderne kulture. Paradoks te kulture otkriva se u činjenici da je to kultura društava u kojima se produžava ljudski vek i raste broj starijih građana. To vodi do česte revizije stadijuma toka života i promene diskursa mladosti i starosti. Drugim rečima, mladost, zrelo doba i starost podložni su diskurzivnoj obradi, novim imenovanjima i rekonceptualizaciji životnih doba. Naglasak na mladosti dovodi do njenog produžavanja u zrelo doba, dok se zrelo doba obeležava atributima mladosti. Takvu promenu omogućava i moda koja obezbeđuje večitu simulaciju mladosti. Osnovna karakteristika savremene zapadne kulture jeste preklapanje različitih životnih doba: deca se ponašaju kao zreli ljudi a zreli ljudi kao deca. Postoji kontinuitet u načinu oblačenja, ponašanja, u ulepšavanju, a sve uprkos biološkoj nužnosti: odrastanju, starenju i smrti. Savremeni „ejdžizam“ utiče, s jedne strane, na proizvodnju krize zrelosti i starosti, u kojoj se svi periodi koji ne pripadaju mladosti tumače kao bolest, degeneracija, anomija, u dirkemovskom smislu te reči. S druge strane, ta proizvedena kriza, tačnije diskurs krize, podstiče kapitalističku industriju i razvoj raznih uslužnih delatnosti, od psiholoških savetovališta, plastične hirurgije, do neograničeno velikog broja proizvoda i sredstava protiv starenja. Teror mladosti i lepote nije samo ideal većopsesija pravilima ponašanja koja propisuje potrošačka kultura i savremena nauka „disciplinujući“ telo, namećući istovremeno osećanje neadekvatnosti i neispunjenosti. Neispunjenje pravila ponašanja, koja bi trebalo da obezbede postizanje ideala, dovodi do stalne frustriranosti i upitanosti: „Šta opet nisam dobro uradio(la)?“, čime se „neadekvatno telo“ postavlja u samo središte savremene anksioznosti i depresije kao endemske bolesti visokorazvijenih društava današnjice. Telo je vrsta kapitala koje Burdije naziva „fizičkim kapitalom“, budući da je povezano sa samosvešću različitih društvenih grupa. S obzirom na to da u klasnom društvu vrednosti koje postuliraju dominantne klase, stvarajući osnovne obrasce ne samo dominantne ideologije veći kulture, postaju vrednosti celokupnog društva, proizlazi da svako ko se ne uklapa u pomenuti sistem može da oseća vlastitu neadekvatnost, a neretko i krivicu. Greh je, u sekularnom, potrošačkom i materijalističkom univerzumu savremene kulture, u potpunosti otelovljen.

Zapadni potrošački kulturni model, koji počinje da se nameće gotovo celom svetu, u stvari, diskvalifikuje veliki deo stanovništva: muškarce i žene koji se u njega ne uklapaju, ljude koji su prešli idealnu granicu zrelosti (koja se, doduše, neprekidno pomera) i zakoračili u starost, nedovoljno lepe i „zapuštene“, invalide. Potrošačko društvo učinilo je dostupnim vrednosti viših klasa svim ostalim delovima društva. Stoga se distinkcija u modi, telesnom ponašanju, gestovima, načinu govora i stilu života sve više smanjuje na reprezentativnom nivou – na nivou ispoljavanja. Potrošačke industrije nude mogućnost da svaki pojedinac, poštovanjem određenih pravila, kupovinom određene robe, postigne ideal o kojem je reč. U takvom poretku stvari dolazi do nametanja jednog totalitarnog modela koji isključuje mnogo veći broj pojedinaca nego što ih uključuje. Isključivanje dovodi do mnogih psiholoških i socijalnih poremećaja, jer neuklapanje u „habitus“ konzumerizma i medijski definisanog, diskurzivno postuliranog modela, znači nepoštovanje društvenih pravila, „gubitničko“ pristajanje na niže mesto u društvenim hijerarhijama, pa čak i na moralnu diskvalifikaciju. Dozvoliti sebi telo čije mere nadilaze medijski propisani ideal, dozvoliti opuštenost kože, bore na licu – percipira se kao moralni pad. Mnoge kompanije ne zapošljavaju ljude koji ne odgovaraju zamišljenom idealu, čiji telesni izgled ne zadovoljava, i ne angažuju ljude preko određenih godina. Telo, na taj način, postaje merilo društvenog prestiža, značajan simbolički kapital, znak duševne ravnoteže, sposobnosti, profesionalnosti, odnosa prema radu i dokaz moralnog integriteta. Telo ne samo da simboliše ove vrednosti, tekst koji pišu dominantne grupe i ideologije, većje i sastavni deo društvenih praksi koje takve ideologije omogućavaju.

(Odlomak iz opširnijeg članka objavljenog u časopisu Kultura, dvobroj 120-121)

 

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)

Ovo je još jedan prilog našoj debati o telu. Ne piše, sickness
ali pretpostavljam da se radi o novom broju Kulture koji je ponovo posvećen telu i da je ovo deo uvodnika Jelene Đorđević:

Danas dnevne novine

27/04/2009 19:43

Uloga tela u savremenoj kulturi

Panični strah od smrti

Lični stav

AUTOR: JELENA ĐORĐEVIĆ

Postulat lepog, zdravog tela, u hedonistički orijentisanojj kulturi okrenutoj materijalnim dobrima, uživanju, trenutnom zadovoljenju želja, ukazuje nedvosmisleno na preokret u odnosu ove kulture prema centralnim egzistencijalnim pitanjima: životu i smrti. U savremenoj kulturi dolazi do spajanja unutrašnjeg i spoljnog tela, duše i fizičkog aspekta, što dovodi do paničnog straha od smrti. Održavanje večne telesne mladosti postaje jedini put ka besmrtnosti, jedina, ali trošna, simbolička pobeda nad smrću. Potrošačko društvo stvara sliku sveta kao mesta lagodnog života, slobode u kojoj je moguće birati ne samo stil života veći sudbinu. Briga o telu, (pseudo)naučni i medijski diskursi o zdravlju, mladosti i lepoti, starenje, bolest i smrt, predstavljaju se kao pitanja vlastitog izbora. Oni nisu nužnost biološkog života, većse predstavljaju tako da zavise od volje pojedinca, njegove snage i odlučnosti da se poštuju propisana pravila. Koliko je nekada briga o duši, pročišćenje greha moglo da obezbezbedi osvajanje kakve-takve teritorije večnosti, toliko je danas ona okrenuta telu i održanju telesnog izgleda.

Slika mladog savršenog tela duboko je povezana s prezentizmom postmoderne kulture. Paradoks te kulture otkriva se u činjenici da je to kultura društava u kojima se produžava ljudski vek i raste broj starijih građana. To vodi do česte revizije stadijuma toka života i promene diskursa mladosti i starosti. Drugim rečima, mladost, zrelo doba i starost podložni su diskurzivnoj obradi, novim imenovanjima i rekonceptualizaciji životnih doba. Naglasak na mladosti dovodi do njenog produžavanja u zrelo doba, dok se zrelo doba obeležava atributima mladosti. Takvu promenu omogućava i moda koja obezbeđuje večitu simulaciju mladosti. Osnovna karakteristika savremene zapadne kulture jeste preklapanje različitih životnih doba: deca se ponašaju kao zreli ljudi a zreli ljudi kao deca. Postoji kontinuitet u načinu oblačenja, ponašanja, u ulepšavanju, a sve uprkos biološkoj nužnosti: odrastanju, starenju i smrti. Savremeni „ejdžizam“ utiče, s jedne strane, na proizvodnju krize zrelosti i starosti, u kojoj se svi periodi koji ne pripadaju mladosti tumače kao bolest, degeneracija, anomija, u dirkemovskom smislu te reči. S druge strane, ta proizvedena kriza, tačnije diskurs krize, podstiče kapitalističku industriju i razvoj raznih uslužnih delatnosti, od psiholoških savetovališta, plastične hirurgije, do neograničeno velikog broja proizvoda i sredstava protiv starenja. Teror mladosti i lepote nije samo ideal većopsesija pravilima ponašanja koja propisuje potrošačka kultura i savremena nauka „disciplinujući“ telo, namećući istovremeno osećanje neadekvatnosti i neispunjenosti. Neispunjenje pravila ponašanja, koja bi trebalo da obezbede postizanje ideala, dovodi do stalne frustriranosti i upitanosti: „Šta opet nisam dobro uradio(la)?“, čime se „neadekvatno telo“ postavlja u samo središte savremene anksioznosti i depresije kao endemske bolesti visokorazvijenih društava današnjice. Telo je vrsta kapitala koje Burdije naziva „fizičkim kapitalom“, budući da je povezano sa samosvešću različitih društvenih grupa. S obzirom na to da u klasnom društvu vrednosti koje postuliraju dominantne klase, stvarajući osnovne obrasce ne samo dominantne ideologije veći kulture, postaju vrednosti celokupnog društva, proizlazi da svako ko se ne uklapa u pomenuti sistem može da oseća vlastitu neadekvatnost, a neretko i krivicu. Greh je, u sekularnom, potrošačkom i materijalističkom univerzumu savremene kulture, u potpunosti otelovljen.

Zapadni potrošački kulturni model, koji počinje da se nameće gotovo celom svetu, u stvari, diskvalifikuje veliki deo stanovništva: muškarce i žene koji se u njega ne uklapaju, ljude koji su prešli idealnu granicu zrelosti (koja se, doduše, neprekidno pomera) i zakoračili u starost, nedovoljno lepe i „zapuštene“, invalide. Potrošačko društvo učinilo je dostupnim vrednosti viših klasa svim ostalim delovima društva. Stoga se distinkcija u modi, telesnom ponašanju, gestovima, načinu govora i stilu života sve više smanjuje na reprezentativnom nivou – na nivou ispoljavanja. Potrošačke industrije nude mogućnost da svaki pojedinac, poštovanjem određenih pravila, kupovinom određene robe, postigne ideal o kojem je reč. U takvom poretku stvari dolazi do nametanja jednog totalitarnog modela koji isključuje mnogo veći broj pojedinaca nego što ih uključuje. Isključivanje dovodi do mnogih psiholoških i socijalnih poremećaja, jer neuklapanje u „habitus“ konzumerizma i medijski definisanog, diskurzivno postuliranog modela, znači nepoštovanje društvenih pravila, „gubitničko“ pristajanje na niže mesto u društvenim hijerarhijama, pa čak i na moralnu diskvalifikaciju. Dozvoliti sebi telo čije mere nadilaze medijski propisani ideal, dozvoliti opuštenost kože, bore na licu – percipira se kao moralni pad. Mnoge kompanije ne zapošljavaju ljude koji ne odgovaraju zamišljenom idealu, čiji telesni izgled ne zadovoljava, i ne angažuju ljude preko određenih godina. Telo, na taj način, postaje merilo društvenog prestiža, značajan simbolički kapital, znak duševne ravnoteže, sposobnosti, profesionalnosti, odnosa prema radu i dokaz moralnog integriteta. Telo ne samo da simboliše ove vrednosti, tekst koji pišu dominantne grupe i ideologije, većje i sastavni deo društvenih praksi koje takve ideologije omogućavaju.

(Odlomak iz opširnijeg članka objavljenog u časopisu Kultura, dvobroj 120-121)

Ovo je još jedan prilog našoj debati o telu. Ne piše, find
ali pretpostavljam da se radi o novom broju Kulture koji je ponovo posvećen telu i da je ovo deo uvodnika Jelene Đorđević:

Danas dnevne novine

27/04/2009 19:43

Uloga tela u savremenoj kulturi

Panični strah od smrti

Lični stav

AUTOR: JELENA ĐORĐEVIĆ

Postulat lepog, Hemophilia
zdravog tela, u hedonistički orijentisanoj kulturi okrenutoj materijalnim dobrima, uživanju, trenutnom zadovoljenju želja, ukazuje nedvosmisleno na preokret u odnosu ove kulture prema centralnim egzistencijalnim pitanjima: životu i smrti. U savremenoj kulturi dolazi do spajanja unutrašnjeg i spoljnog tela, duše i fizičkog aspekta, što dovodi do paničnog straha od smrti. Održavanje večne telesne mladosti postaje jedini put ka besmrtnosti, jedina, ali trošna, simbolička pobeda nad smrću. Potrošačko društvo stvara sliku sveta kao mesta lagodnog života, slobode u kojoj je moguće birati ne samo stil života veći sudbinu. Briga o telu, (pseudo)naučni i medijski diskursi o zdravlju, mladosti i lepoti, starenje, bolest i smrt, predstavljaju se kao pitanja vlastitog izbora. Oni nisu nužnost biološkog života, većse predstavljaju tako da zavise od volje pojedinca, njegove snage i odlučnosti da se poštuju propisana pravila. Koliko je nekada briga o duši, pročišćenje greha moglo da obezbezbedi osvajanje kakve-takve teritorije večnosti, toliko je danas ona okrenuta telu i održanju telesnog izgleda.

Uloga tela u savremenoj kulturi, Danas, 27. 04. 2009.

ZBOG NEPLANIRANIH IZMENA U RASPOREDU, traumatologist VEŽBA – ANALIZA I DISKUSIJA NAVEDENIH PRIMERA JE PREBAČENA NA 12. ČAS, pestilence 30. 04. 2009.

vid. detalje u vesti “Dvanaesti čas i završetak kursa”


poštovane koleginice i kolege,

naredni čas je u četvrtak, 23. 04. 2009 – u učionici 46, sa početkom u 16:45. po planu, ne obrađujemo novu temu, već imamo vežbu: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu), a čas držim ja.

* * *

sažetka za čas nema, osim ovoga što sledi:

I. u teorijskom smislu ćemo se zadržati na temama koje ste radili prošlih časova. zato naročito sugerišem da, oni koji nisu,  pročitaju tekst alda milohnića “artivizam”. a dodatnu teoretizaciju ću ja ponuditi poslednjom temom, “performans i politika”.

II. što se tiče primera, možete i sami spremiti neke i prezentovati ih kolegama. ali da ne bismo gubili mnogo vremena na dogovore, primeri koje ja spremam za razmatranje su:

10schule_21

Read the rest of this entry »

Dvanaesti čas i završetak kursa

23. 04. 2009; A.V.

SAŽETAK PREDAVANJA I LITERATURA:


  • Fokus: razmatranje političnosti performansa, resuscitator a ne razmatranje političkog teatra ili performansa
  • Ključne promene tokom 20. veka: POLITIKA KAO SADRŽAJ – POLITIČNOST MEDIJA – POLITIČNOST PROTOKOLA I PROCEDURA RADA


1. POLITIČKI SADRŽAJ I ANGAŽOVANI TEATAR/PERFORMANS

Tokom prvih decenija 20. veka političnost je u performansu shvatana pre svega na nivou njegovog sadržaja, discount što je nasleđe prethodnih tradicija. To shvatanje postoji i danas, find ali nije dominantno.

Ono je zasnovano na odgovornosti performansa da kao umetnost ili kultura reaguje na krizne/kritične društvene teme i probleme (najčešće aktuelne): socijalne nepravde, nejednakost, netoleranciju, militarizam, diktaturu, totalitarizam, fašizam, ksenofobiju, nacionalizam, mizoginiju, rasizam, seksizam ili konkretna društvena zbivanja itd. Uloga (političkog) performansa u tom smislu je da skrene pažnju javnosti i, zatim, bude kritički odgovor, odnosno komentar na određeni društveni problem. U skladu sa tim, sam medij performansa nije smatran presudnim faktorom. Čak, medij je smatran formalnim aspektom umetničkog rada, koji je neutralan i sam po sebi ne nosi političku poruku, odnosno može biti upotrebljen za različite poruke. Tipičan je stav: „Etika dominira estetikom”.

Ovo shvatanje političnosti performansa je karakteristično za modernizam, pa čak i istorijske avangarde prvih decenija 20. veka i neoavangarde 60ih godina. Prema njemu, teatar a kasnije i performans su se mogli podeliti na (politički) angažovane i modernističke (l’art pour l’art-izam). Pa dok je angažovana umetnost fokusirana na bavljenje društvenim temama i problemima, modernistička je usmerena na razvijanje i problematiku umetničkih disciplina i medija kao specifičnih i autonomnih oblika ljudske kreativnosti/stvaralaštva.

Tipični primeri: tzv. „socijalne drame”, agit-propovi i ruski teatar pre Revolucije, Brechtov politički teatar, Piskatorove režije; kasnije The Wooster Group; zatim identitetski performansi; savremene artivističke javne akcije, hepeninzi i net performansi (antiglobalisti, feministkinje, LGBT aktivisti, Zapatisti…);

Primer (zakasneli) u lokalnom kontekstu: alternativni teatar na beogradskoj sceni 1990ih


2. POLITIČNOST MEDIJA/DISKURSA

Kasnije, tokom 70ih i 80ih godina razvijene su teze o političnosti samog diskursa performansa, njegove materijalnosti, odnosno medijske organizacije. Ova shvatanja su vezana za nove teorije koje su se tada pojavljivale, pa su se oslanjala na neo-marksističke teorije, teorijsku psihoanalizu i poststrukturalizam – dakle, na teorije teksta (Derrida, Barthes), teze o nesvesnom-semiotičkom modusu teksta (Kristeva), problematici materijalnosti označitelja odnosno označiteljske prakse (Lacan, zatim i većina ostalih), teoretizacijama ideoloških interpelacija (Althusser, Pecheux) itd.

Teza o političnosti diskursa performansa odbacuje mišljenje o mediju (označitelju, diskursu) kao neutralnom prenositelju (bilo koje) poruke ili sadržaja performansa, i ukazuje na to da je diskurs društvena materijalnost – odnosno govor određenih društvenih institucija. Stoga, on nije niti može biti politički neutralan, bilo da uređuje ili preuređuje javni govor i njegove posledice. S obzirom na to, prema ovim shvatanjima upravo je medij a ne sadržaj ono što ključno određuje političnost performansa. Tako performans može i da ne eksplicira nikakav poseban politički sadržaj a da bude veoma politički angažovan ukoliko je njegov medij takav da preispituje npr. svoju tradiciju ili dispozitiv aktuelne umetničke institucije, očekivanu ulogu u društvu, status publike, uobičajenu percepciju i recepciju (umetničkog dela) itd. Tu je važna istorijska praksa npr. (post-)minimalni ples – odnosno emancipacija tzv. pešačkog tela/plesa koreografkinje i plesačice Yvonne Rainer u okviru Judson Church Dance Company 1960ih godina, zatim rane režije Roberta Wilsona, kao i brojne problematizacije medija i diskursa određene umetničke discipline, sredstvima tog diskursa (kao, recimo, Godard u filmu)…

Tipični primeri: minimalni ples (Judson Church Dance Company), postmoderni, visoko-formalistički teatar (Wilson, Fabre) i teatralizovani performans art (Abramović u 1990im i 2000im); drame Helene Cixous; sajberformans (DesktopTheater, Avatar Body Collision), post-dramski teatar (Forced Entertainment, Rene Pollesch, Dood Paard), konceptualni-koreografski ples (Jerome Bel, Xavier Le Roy); takođe i Hula-hop od bodljikave žice, Landau Sigalit

Intrigantan domaći primer (koji kombinuje prvo i drugo shvatanje političnosti performansa): jugoslovenski politički teatar (Ljubiša Ristić – Dušan Jovanović, Nada Kokotović i dr) 1980ih


3. POLITIČNOST PROTOKOLA I PROCEDURA RADA

Savremene (od kraja 90ih godina i u 2000im) biopolitičke teorije (npr. Giorgia Agambena, Paola Virnoa) – u velikoj meri zasnovane na ranijoj političkoj teoriji Hanne Arendt – govore o političnosti izvedbe na nivou organizacije javnog prostora, virtuoznosti i razlika između servilnosti i tranformacije postojećih društvenih odnosa, odnosu vite active i vite contemplative kroz zapadnu istoriju, kao i nestanku politike kao specifične prakse, odnosno prelasku politike u sve društvene prakse aktuelnog sveta. I dok Jon McKenzije strahuje od normativne funkcije performansa, biopolitika kao teorija i praksa performansa otvara prostor za singularne otpore biomoćima aktuelnih normativnih makro-sistema.

Za ova shvatanja su organizaciono-ekonomske procedure i protokoli performansa važniji i od njegovog sadržaja i od njegove forme. Preciznije, organizaciono-ekonomski protokoli i procedure (proizvodnje, distribucije, razmene) se upisuju i odražavaju u formi i sadržaju performansa i regulišu njegovu političnost. Tako su aktuelne tačke razmatranja političnosti performansa, recimo, pitanja njegovog vlasništva i licenciranja, tehnologija autorstva, načina rada i proizvodnje, organizacije kolektiva/grupe, mehanizmi donošenja odluka, mesto performansa u ekonomiji razmene i načini učestvovanja na tržištu, produkcija znanja, eksterne veze (networking), makro-društvena pozicioniranja, mesta u javnom prostoru, re-distribucije „čulnog” i sl.

Primeri: post-konceptualni ples (najmlađa evropska generacija koreografa, bliska Xavieru Le Royu, Mette Ingvartsen, Alice Chauchat); net performansi (recimo rad u UpStageu), hibridne prakse između free software pokreta i performansa (npr. everybodys); Collect-if projekat (Emil Hrvatin, Bojana Cvejić i dr), KombiniraneOperacije (Zagreb)…

Lokalni primeri: Dušan Murić “I’m pro spam”, sa grupom autora “Z of Art”…


LITERATURA:

  • McKenzie, Jon, Perform or Else: from discipline to performance, Routledge, London-New York, 2001. (Prvo poglavlje)
  • A.Jovićević, A.Vujanović, Uvod u studije performansa, Fabrika knjiga, Beograd, 2007 (Zaključak)
  • Lehmann, Hans-Thies, Postdramsko kazalište, CDU, Zagreb – TkH, Beograd, 2004 (Epilog)
  • Virno, Paolo, Grammar of the Multitude; For an Analysis of Contemporary Forms of Life, Semiotext(e), New York, 2004 (Gramatika mnoštva, Jesenski i Turk, Zagreb, 2004)
  • »Umetnost, družba/tekst«, (autori: Slavoj Žižek, Mladen Dolar, Rastko Močnik, Danijel Levski i Jure Mikuž), Problemi-Razprave, št. 3-5, Ljubljana, 1975. (»Umetnost, društvo/tekst«, Polja, br. 230, Novi Sad, 1978, str. 2-5)
  • Piscator, Erwin, Političko kazalište, CEKADE, Zagreb, 1985.
  • Aldo Milohnić, “Artivizam”
  • Jacques Ranciere, “The Emancipated Spectator”

Poštovane koleginice i kolege, prostate

danas, information pills
23. 04. u rektoratu nije bilo interneta jer nije uplaćen, read
o čemu nas niko nije obavestio, a zbog čega je došlo do ad hoc promene u rasporedu tema.

umesto gledanja i diskusije primera, imali smo predavanje planirano za poslednji čas “Performans i/kao politika”. na blogu se nalazi sažetak sa literaturom; ovog puta, nažalost retroaktivno.

vežbu – analize i diskusije primera smo ostavili za poslednji čas koji će se održati 30. 04. 2009, od 16:45, u učionici 46.

nadam se da će današnje predavanje odnosno njegov sažetak poslužiti i u samim analizama, jer je njime završen teorijski okvir koji smo ovim kursom želele da vam ponudimo.

molim vas da do sledećeg časa pogledate primere i postujete teze ili još bolje gotov mini rad, kao i da pročitate postove kolega, kako bi završna diskusija bila što kvalitetnija.

Read the rest of this entry »

11. Performans i/kao politika – sažetak

23. 04. 2009; A.V.

SAŽETAK PREDAVANJA I LITERATURA:


  • Fokus: razmatranje političnosti performansa, capsule a ne razmatranje političkog teatra ili performansa
  • Ključne promene tokom 20. veka: POLITIKA KAO SADRŽAJ – POLITIČNOST MEDIJA – POLITIČNOST PROTOKOLA I PROCEDURA RADA


1. POLITIČKI SADRŽAJ I ANGAŽOVANI TEATAR/PERFORMANS

Tokom prvih decenija 20. veka političnost je u performansu shvatana pre svega na nivou njegovog sadržaja, approved što je nasleđe prethodnih tradicija. To shvatanje postoji i danas, ali nije dominantno.

Ono je zasnovano na odgovornosti performansa da kao umetnost ili kultura reaguje na krizne/kritične društvene teme i probleme (najčešće aktuelne): socijalne nepravde, nejednakost, netoleranciju, militarizam, diktaturu, totalitarizam, fašizam, ksenofobiju, nacionalizam, mizoginiju, rasizam, seksizam ili konkretna društvena zbivanja itd. Uloga (političkog) performansa u tom smislu je da skrene pažnju javnosti i, zatim, bude kritički odgovor, odnosno komentar na određeni društveni problem. U skladu sa tim, sam medij performansa nije smatran presudnim faktorom. Čak, medij je smatran formalnim aspektom umetničkog rada, koji je neutralan i sam po sebi ne nosi političku poruku, odnosno može biti upotrebljen za različite poruke. Tipičan je stav: „Etika dominira estetikom”.

Read the rest of this entry »

Jedanaesti čas – info i materijali

Nastava se održava u drugom semestru, viagra 40mg četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

  • Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;
  • Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao istraživanje i produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. Vežba 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox”-u)

(radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. Post-produkcija, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. “Teror” pop kulture; Društvene igre i javni nastupi

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. Nove prezentacije tela u izvođenju

A.J: 09. 04. 2009.

8. Virtuelno, digitalno i bestelesni performeri: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. Izvođenje i nova tržišna logika

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. Vežba 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

  • Performans i/kao politika;
  • tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, viagra 40mg četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

  • Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;
  • Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao istraživanje i produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. Vežba 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox”-u)

(radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. Post-produkcija, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. “Teror” pop kulture; Društvene igre i javni nastupi

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. Nove prezentacije tela u izvođenju

A.J: 09. 04. 2009.

8. Virtuelno, digitalno i bestelesni performeri: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. Izvođenje i nova tržišna logika

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. Vežba 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

  • Performans i/kao politika;
  • tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, website like this četvrtkom od 16h, health u učionici br. 7.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

  • Tehnički uvod, phthisiatrician eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;
  • Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao istraživanje i produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. Vežba 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox”-u)

(radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. Post-produkcija, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. “Teror” pop kulture; Društvene igre i javni nastupi

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. Nove prezentacije tela u izvođenju

A.J: 09. 04. 2009.

8. Virtuelno, digitalno i bestelesni performeri: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. Izvođenje i nova tržišna logika

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. Vežba 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

  • Performans i/kao politika;
  • tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, viagra 40mg četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

  • Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;
  • Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao istraživanje i produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. Vežba 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox”-u)

(radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. Post-produkcija, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. “Teror” pop kulture; Društvene igre i javni nastupi

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. Nove prezentacije tela u izvođenju

A.J: 09. 04. 2009.

8. Virtuelno, digitalno i bestelesni performeri: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. Izvođenje i nova tržišna logika

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. Vežba 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

  • Performans i/kao politika;
  • tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, website like this četvrtkom od 16h, health u učionici br. 7.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

  • Tehnički uvod, phthisiatrician eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;
  • Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao istraživanje i produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. Vežba 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox”-u)

(radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. Post-produkcija, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. “Teror” pop kulture; Društvene igre i javni nastupi

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. Nove prezentacije tela u izvođenju

A.J: 09. 04. 2009.

8. Virtuelno, digitalno i bestelesni performeri: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. Izvođenje i nova tržišna logika

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. Vežba 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

  • Performans i/kao politika;
  • tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

01.1 UVOD U UVOD STUDIJA IZVOĐENJA

Aleksandra Jovićević


I Šta su studije izvođenja?

Na često pitanje šta se podrazumeva pod sintagmom studije izvođenja, online najjednostavniji odgovor bio bi da se radi o jednoj još uvek veoma ekskluzivnoj i novoj disciplini, viagra 40mg koja je nastala kao sinteza velikog broja naučnih disciplina: antropologije, epilepsy teatrologije, sociologije, estetike, filozofije, studija kulture, feminističkih teorija i teorija roda, psihoanalize, lingvistike, teorije medija, itd. Na prvi pogled, ovako širok spektar disciplina i metoda ukazuju na izvesnu nekoherentnost i neizbežnu tenziju, ali i na »demokratičnost« i otvorenost studija izvođenja, koje omogućavaju proučavanje i analizu svih aspekata ljudskog ponašanja od najbanalnijeg izvođenja u svakodnevnom životu do umetničkog izvođenja u vizuelnim i izvođačkim umetnostima. Još od samih svojih početaka, studije izvođenja su se bavile ne samo interpretacijom čina izvođenja, već i njegovim društvenim, političkim i kulturnim kontekstom, kao i njegovim konsekvencama, i upravo su ti konteksti i konsekvence ono što će ova knjiga pokušati da artikuliše; tj. ona je pokušaj da se skrene pažnja na složene društvene i kulturne promene našeg vremena nastale pod uticajem virtuelne tehnologije, medijatizacije društva, radikalizovanog diskursa civilne svesti, novih bioetičkih diskursa, medikalizacije i medijatizacije tela, kao i novog svetskog, neo-liberalnog tržišnog poretka i globalizacije. Zahvaljujući studijama izvođenja dolazi do neprestanog produbljavanja našeg poznavanja »izvođenja« istovremeno kao vitalne umetničke prakse, ali i sredstva za bolje razumevanje društvenih, političkih i kulturnih procesa.

Read the rest of this entry »

O knjizi Džon Mekenzija PERFORM OR ELSE – Ana Sladojević

ARTIVISM

Translated by Olga Vuković

Aldo Milohnic

Any man today can lay claim
to being filmed.

Walter Benjamin

In the concluding paragraph of his legendary essay ‘The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction’ Walter Benjamin outlines a critique of the Fascist aestheticisation of politics. His crucial, here and later frequently quoted, diabetes and pregnancy conclusion is encapsulated in the last two sentences: “This is the situation of politics which Fascism is rendering aesthetic. Communism responds by politicising art.”[1]

That is how politics and the arts appeared in the 1930s when this essay was written. To be more precise, health care that is how Benjamin delimited the representational strategies of the political left and right. His thesis implies that politics (which is aestheticised) is the representational domain of the right, while the left operates inside the field of art (which is politicised). This is not to say that politics is exclusively a sphere of interest of the right, nor that art is exclusively the creative field of the left. The point at issue here is the evolution of paradigms employed by one political tendency to oppose the other.

Read the rest of this entry »