UVOD U STUDIJE PERFORMANSA

Icon

blog kursa “Uvod u studije performansa” na Interdisciplinarnim postdiplomskim studijama Univerziteta umetnosti, Beograd

Korisni saveti za objavljivanje na blogu


01. 04. 2009; A.J.

SAŽETAK PREDAVANJA I LITERATURA:



I. deo: »TEROR« POP KULTURE

Moja teza o „teroru” popularne kulture biće zasnovana na teoriji „kraja umetnosti” Artura Dantoa i umetnosti dostupne svima (Vorhol), doctor kao i Deborovom „društvu spektakla”, u vidu kritike savremene pop kulture i/ili spektakla koji prodiru u sve domene umetnosti i naučnih disciplina, popularušiću ih, ali istovremeno  simplifikujući ih i podređujući ih mejn strimu tržišne logike. Donekle, njen idejni tvorac je Endi Vorhol, koji je svojim koketiranjem sa popularnom kulturom i svetom šou biznisa, izmešao koncepte popularne kulture, spektakla i umetnosti. U rodnim studijama svakako je značajna pojava serije Seks i grad, koja je otvorila put ka novoj „seksualizaciji” žene, a čiju kulminaciju je predstavljala proslava 60. rođendana Marine Abramović u Gugenhajm muzeju za 300 zvanica, krajem februara 2007. godine.

Read the rest of this entry »

05. NOVE PREZENTACIJE TELA U DOBA POST-HUMANIZMA (apstrakt)


01. 04. 2009; A.J.

SAŽETAK PREDAVANJA I LITERATURA:



I. deo: »TEROR« POP KULTURE

Moja teza o „teroru” popularne kulture biće zasnovana na teoriji „kraja umetnosti” Artura Dantoa i umetnosti dostupne svima (Vorhol), doctor kao i Deborovom „društvu spektakla”, u vidu kritike savremene pop kulture i/ili spektakla koji prodiru u sve domene umetnosti i naučnih disciplina, popularušiću ih, ali istovremeno  simplifikujući ih i podređujući ih mejn strimu tržišne logike. Donekle, njen idejni tvorac je Endi Vorhol, koji je svojim koketiranjem sa popularnom kulturom i svetom šou biznisa, izmešao koncepte popularne kulture, spektakla i umetnosti. U rodnim studijama svakako je značajna pojava serije Seks i grad, koja je otvorila put ka novoj „seksualizaciji” žene, a čiju kulminaciju je predstavljala proslava 60. rođendana Marine Abramović u Gugenhajm muzeju za 300 zvanica, krajem februara 2007. godine.

Read the rest of this entry »

PRIKAZ KNJIGE “UVOD U STUDIJE PERFORMANSA” (osmo poglavlje”IZVOĐAČKA TELA” A. Jovićević) Jelena Trakilović


01. 04. 2009; A.J.

SAŽETAK PREDAVANJA I LITERATURA:



I. deo: »TEROR« POP KULTURE

Moja teza o „teroru” popularne kulture biće zasnovana na teoriji „kraja umetnosti” Artura Dantoa i umetnosti dostupne svima (Vorhol), doctor kao i Deborovom „društvu spektakla”, u vidu kritike savremene pop kulture i/ili spektakla koji prodiru u sve domene umetnosti i naučnih disciplina, popularušiću ih, ali istovremeno  simplifikujući ih i podređujući ih mejn strimu tržišne logike. Donekle, njen idejni tvorac je Endi Vorhol, koji je svojim koketiranjem sa popularnom kulturom i svetom šou biznisa, izmešao koncepte popularne kulture, spektakla i umetnosti. U rodnim studijama svakako je značajna pojava serije Seks i grad, koja je otvorila put ka novoj „seksualizaciji” žene, a čiju kulminaciju je predstavljala proslava 60. rođendana Marine Abramović u Gugenhajm muzeju za 300 zvanica, krajem februara 2007. godine.

Read the rest of this entry »

PRIKAZ KNJIGE “UVOD U STUDIJE PERFORMANSA“ (poglavlja 10. i 11) – Ana Isakovic


01. 04. 2009; A.J.

SAŽETAK PREDAVANJA I LITERATURA:



I. deo: »TEROR« POP KULTURE

Moja teza o „teroru” popularne kulture biće zasnovana na teoriji „kraja umetnosti” Artura Dantoa i umetnosti dostupne svima (Vorhol), doctor kao i Deborovom „društvu spektakla”, u vidu kritike savremene pop kulture i/ili spektakla koji prodiru u sve domene umetnosti i naučnih disciplina, popularušiću ih, ali istovremeno  simplifikujući ih i podređujući ih mejn strimu tržišne logike. Donekle, njen idejni tvorac je Endi Vorhol, koji je svojim koketiranjem sa popularnom kulturom i svetom šou biznisa, izmešao koncepte popularne kulture, spektakla i umetnosti. U rodnim studijama svakako je značajna pojava serije Seks i grad, koja je otvorila put ka novoj „seksualizaciji” žene, a čiju kulminaciju je predstavljala proslava 60. rođendana Marine Abramović u Gugenhajm muzeju za 300 zvanica, krajem februara 2007. godine.

Read the rest of this entry »

04. TEATRALIZACIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA: IZMEĐU »TERORA« POP KULTURE I JAVNIH NASTUPA (apstrakt)

linka na seriju performans-predavanja “unfriendly takeover”, unhealthy mousonturma u frankfurtu:
http://www.unfriendly-takeover.de/
pošto ih ima mnogo u arhivi, read more a ne znam koliko su vam imena sa savremene internacionalne scene izvođačkih umetnosti poznata, healthful preporučujem performans xaviera le roya “product of circumstances”.

O projektu:

For some years now, even decades, there is talk about the fusion of artistic practice and its theory, about the crossing of the borders of genres, about self-reflective art and creative science. No wonder that Xavier Le Roy’s “Product of Circumstances” of 1999 lecture performances have become more and more popular. Popular as a thrilling, performative and discursive medium for choreographers, performers, directors and theorists alike. The seemingly narrow formal limitations of the performance lecture offer a set of unique, often quite complex opportunities and challenges. The lecture as performance, reflection as self-reflection, content as form, language as action.

Yet a lecture is not automatically a performance, and a performance not automatically a lecture. What lies behind all this? Which possibilites do lecture performances offer ­ for arts as well as for passing knowledge?

In July 2004 Unfriendly Takeover begun presenting the series of “Performing Lectures”. Within this series the practical and theoretical possibilities and borders of lecture performances are investigated as a continuous, ever changing definition in progress. Learning by watching.
Ričard Šehner (Richard Schechner), buy viagra
profesor studija performansa na njujorškom univerzitetu, nurse
markira pojam performativnost (performativity) kao fundamentalno važan u odnosu na ispitivanje određenih ključnih termina, teorija i umetničkih praksi u studiji Performans studije: uvod (Performance studies: An introduction).

Šehner ukazuje na delotvornost međusobno bliskih pojmova kao što su performativ/performativno (performative) i performativnost (performativity). Ovi pojmovi karakterišu entitete koji nisu oficialno i formalno performansi već ispoljavaju odlike performansa. Pojmovi performativ/performativno i performativnost imaju širok diskurs pojavljivanja, upotrebe i značenja ne samo u profesionalnim interdisciplinarnim oblastima izučavanja, u kojima se ovi pojmovi češće pojavljuju, već i u svakodnevnom životu. Najčešće upotrebe su sledeće: 1. Performativ kao imenica inicira zamisao reči ili rečenice koja sprovodi/aktualizuje događaj; 2. Performativno kao pridev upućuje na kvalitete/odlike performativnog/performansa koji poseduje neki entitet (tipičan primer jeste koncept performativnog pisanja). 3. Performativnost (performativity) se ukazije kao širi pojam/instancija nekog šireg pojma, jer  pokriva ekstenzivno polje mogućnosti pojavljivanja u svakodnevnom (medijskom, društveno-političkom, artističkom, personalnom) životu. U pitanju je instancija pojma koji se opire, klizi, koja se ne da uhvatiti, locirati ili značenjski odrediti. Šehner ukazuje na nekoliko relacionih diskursa u odnosu na pojam performativnosti u cilju bližeg razumevanja pojavnosti i vidova aktualizacije ovog pojma i to:

Read the rest of this entry »

Informacije o 4. i 5. času

linka na seriju performans-predavanja “unfriendly takeover”, unhealthy mousonturma u frankfurtu:
http://www.unfriendly-takeover.de/
pošto ih ima mnogo u arhivi, read more a ne znam koliko su vam imena sa savremene internacionalne scene izvođačkih umetnosti poznata, healthful preporučujem performans xaviera le roya “product of circumstances”.

O projektu:

For some years now, even decades, there is talk about the fusion of artistic practice and its theory, about the crossing of the borders of genres, about self-reflective art and creative science. No wonder that Xavier Le Roy’s “Product of Circumstances” of 1999 lecture performances have become more and more popular. Popular as a thrilling, performative and discursive medium for choreographers, performers, directors and theorists alike. The seemingly narrow formal limitations of the performance lecture offer a set of unique, often quite complex opportunities and challenges. The lecture as performance, reflection as self-reflection, content as form, language as action.

Yet a lecture is not automatically a performance, and a performance not automatically a lecture. What lies behind all this? Which possibilites do lecture performances offer ­ for arts as well as for passing knowledge?

In July 2004 Unfriendly Takeover begun presenting the series of “Performing Lectures”. Within this series the practical and theoretical possibilities and borders of lecture performances are investigated as a continuous, ever changing definition in progress. Learning by watching.
Ričard Šehner (Richard Schechner), buy viagra
profesor studija performansa na njujorškom univerzitetu, nurse
markira pojam performativnost (performativity) kao fundamentalno važan u odnosu na ispitivanje određenih ključnih termina, teorija i umetničkih praksi u studiji Performans studije: uvod (Performance studies: An introduction).

Šehner ukazuje na delotvornost međusobno bliskih pojmova kao što su performativ/performativno (performative) i performativnost (performativity). Ovi pojmovi karakterišu entitete koji nisu oficialno i formalno performansi već ispoljavaju odlike performansa. Pojmovi performativ/performativno i performativnost imaju širok diskurs pojavljivanja, upotrebe i značenja ne samo u profesionalnim interdisciplinarnim oblastima izučavanja, u kojima se ovi pojmovi češće pojavljuju, već i u svakodnevnom životu. Najčešće upotrebe su sledeće: 1. Performativ kao imenica inicira zamisao reči ili rečenice koja sprovodi/aktualizuje događaj; 2. Performativno kao pridev upućuje na kvalitete/odlike performativnog/performansa koji poseduje neki entitet (tipičan primer jeste koncept performativnog pisanja). 3. Performativnost (performativity) se ukazije kao širi pojam/instancija nekog šireg pojma, jer  pokriva ekstenzivno polje mogućnosti pojavljivanja u svakodnevnom (medijskom, društveno-političkom, artističkom, personalnom) životu. U pitanju je instancija pojma koji se opire, klizi, koja se ne da uhvatiti, locirati ili značenjski odrediti. Šehner ukazuje na nekoliko relacionih diskursa u odnosu na pojam performativnosti u cilju bližeg razumevanja pojavnosti i vidova aktualizacije ovog pojma i to:

Read the rest of this entry »

Lecture-performance projekat “Unfriendly takeover”

link na seriju performans-predavanja “unfriendly takeover”, here mousonturma u frankfurtu:
http://www.unfriendly-takeover.de/
pošto ih ima mnogo u arhivi, surgeon a ne znam koliko su vam imena sa savremene internacionalne scene izvođačkih umetnosti poznata, denture preporučujem performans xaviera le roya “product of circumstances”.

O projektu:

For some years now, even decades, there is talk about the fusion of artistic practice and its theory, about the crossing of the borders of genres, about self-reflective art and creative science. No wonder that Xavier Le Roy’s “Product of Circumstances” of 1999 lecture performances have become more and more popular. Popular as a thrilling, performative and discursive medium for choreographers, performers, directors and theorists alike. The seemingly narrow formal limitations of the performance lecture offer a set of unique, often quite complex opportunities and challenges. The lecture as performance, reflection as self-reflection, content as form, language as action.

Yet a lecture is not automatically a performance, and a performance not automatically a lecture. What lies behind all this? Which possibilites do lecture performances offer ­ for arts as well as for passing knowledge?

In July 2004 Unfriendly Takeover begun presenting the series of “Performing Lectures”. Within this series the practical and theoretical possibilities and borders of lecture performances are investigated as a continuous, ever changing definition in progress. Learning by watching.

Knjige Richarda Schechnera na netu

evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, sales a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:

Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, symptoms
Zagreb, clinic
Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”

29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

Metoda jednakosti: politika i poetika

predavanje na engleskom

besplatan ulaz

30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene

autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).

Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.

Očekujemo vas!

Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/

* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, sovaldi sale a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:

Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, grip
Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”

29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”

30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).

Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.

Očekujemo vas!

Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/

* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, adiposity
a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:


Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, Zagreb, Rijeka, Ljubljana
29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”



Beograd


29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”
Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”


30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište
Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).


Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.


Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/


* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator



evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, skincare
a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:

Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, rx Zagreb, discount Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”

29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”

30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).

Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.

Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/

* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, Gastritis
a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:


Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”

29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”

30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).

Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.

Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/

* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, stomach
a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:

Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”

29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”

30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).

Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.

Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/

* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, grip
a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:


Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, check Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”


29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”


30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).


Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.


Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/


* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, health care
store a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:


Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”


Beograd


29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”


30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).


Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.


Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/


* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator
evo informacije o jednom izuzetno zanimljivom dogadjaju u beogradu, ailment a koji je i direktno vezan za našu treću temu i susret:


Gostovanje Žaka Ransijera – Beograd, find Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.03. – 04.04.2010.

“IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI”


Beograd


29.03.2010, 20h, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”


30.03.2010, 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor na temu „Emancipovani gledalac”, prema tezama istoimene knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS).


Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.


Više informacija možete pronaći na:

http://www.edicijajugoslavija.net/

http://www.skcns.org/

http://www.jdp.co.yu/


* kompletan tekst i video snimak predavanja “the emancipated spectator” možete pogledati na:

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator



AV, view
25. 03. 2010.

U produžetku se nalaze razni materijali koji vam mogu koristiti kao priprema za čas/diskusiju 25. 03.: sažetak predavanja, gerontologist
spisak korisne literature i linkova, razrađeniji (mada ne finalni) tekst na ovu temu, kao i diskusija ane vujanović i jelene vesić iz publikacije “lecture performance”, nastala na osnovu prošlogodišnje diskusije na kursu).


Sažetak predavanja:


Istraživanje poslednjih decenija postaje nezaobilazni deo umetničkog i kulturalnog rada, barem onog koji pretenduje na kritičnost u odnosu na nasleđene paradigme. Pojam „umetnost kao istraživanje” je artikulisao Giulio Carlo Argan krajem 1950ih godina – u oblasti likovnih umetnosti. Od tada, susrećemo se sa mnogim njegovim derivatima u performans praksi: eksperiment, laboratorija, radionica, istraživački projekat, proces, work-in-progress, otvoreno delo, metodološke igre itd. Istraživanje tako postaje deo žargona performansa danas. Zato, pokušaću da, s jedne strane ukažem na aktuelne istraživačke prakse performansa, a sa druge da rehabilitujem sam pojam, polazeći od žargona ka tezama odredivim u teorijskim terminima.

Kao primere, razmatraću rad grupa Everybodys i Wochenklausur.

Jedna od najpopularnijih tema tekućeg sveta umetnosti i performansa, a vezana za prethodni pojam je „produkcija znanja”, naročito edukacija kao vid produkcije znanja. Ono što je karakteristično za aktuelni umetnički kontekst je povećan broj edukativnih programa, ali takođe i to da produkcija znanja, odnosno edukacija postaje sam umetnički i kulturalni rad.

Read the rest of this entry »

Prikaz knjige Richard Schechner, “Performance Studies, An Introduction” (1. poglavlje: What is Performace Studies?)_Andrija Filipović

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, see purchase
li.MsoNormal, viagra 100mg div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, see purchase
li.MsoNormal, viagra 100mg div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, see purchase
li.MsoNormal, viagra 100mg div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, see purchase
li.MsoNormal, viagra 100mg div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, illness četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, see purchase
li.MsoNormal, viagra 100mg div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, illness četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, illness četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.


UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2009-2010.

Kurs prati opšta literatura koja nudi polazište za savremeno relevantno razumevanje i bavljenje studijama performansa i izvođačkih umetnosti.
Svaku tematsku oblast će dodatno pratiti i specifična literatura, cheap
koju ćemo navoditi tokom kursa.


OPŠTA LlTERATURA


Osnovna:
  • Aleksandra Jovićević, valeologist
    Ana Vujanović, valeologist
    Uvod u studije performansa, Fabrika knjiga, Beograd, 2007.
  • Jon McKenzie, Perform or Else: from Discipline to Performance, Routledge, London, 2001 (Izvedi ili snosi posledice, CDU, Zagreb, 2006).
  • Richard Schechner, Performance Studies: An Introduction, Routledge, London-New York, 2006 (2003).
  • apstrakti i tekstovi predavanja


Šira:
  • Giorgio Agamben, Suverena moć i goli život, Arkzin, Zagreb, 2004.
  • Analysing Performance; a critical reader, Patrick Campbell (ed), Manchester University Press, Manchester, 1996.
  • Philip Auslander, From Acting to Performance, Routledge, London-New York, 1997.
  • Džudit Batler, Tela koja nešto znače, Samizdat B92, Beograd, 2002.
  • Herbert Blau, To all Appearances; Ideology and Performance, Routledge, London-New York, 1992.
  • The Cambridge Companion to Performance Studies, Tracy C. Davis ed, Cambridge University Press, Cambridge UK, 2008.
  • Marvin Carlson, Performance: A Critical Introduction, Routledge, London, 1996.
  • Critical Theory and Performance, ur. Janelle G. Reinelt, Joseph R. Roach, University of Michigan Press, Ann Arbor, 1999.
  • Steve Dixon, Digital Performance: A History of New Media in Theater, Dance, Performance Art, and Installation, The MIT Press, Massachusetts, 2007.
  • Hal Foster, The Return of the Real: The Avant/Garde at the End of the Century, Massachusets Institute of Technology, 1996.
  • Erving Gofman, Kako predstavljamo sebe u svakodnevnom životu, Geopoetika, Beograd, 2000.
  • Andrew Hewitt, Social Choreography: Ideology as Performance in Dance and Everyday Movement, Duke University Press, 2006.
  • Hans-Thies Lehmann, Postdramsko kazalište, CDU, Zagreb; TkH, Beograd, 2004.
  • Dž. L. Ostin, Kako delovati rečima, Novi Sad, Matica Srpska, 1994.
  • The Performance Studies Reader, Henry Bial ed., Routledge, London-New York, 2004.
  • Performativity and Performance, Andrew Parker & Eve Kosofsky Sedgwick (eds), Routledge, New York-London, 1995.
  • Performing the Body / Performing the Text, Amelia Jones & Andrew Stephenson (eds), Routledge, London-New York, 1999.
  • Peggy Phelan, Unmarked; The Politics of Performance, Routledge, London-New York, 1993.
  • Jacques Ranciere, »The Emancipated Spectator« (lecture, 2004), http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator, 02. 2010.
  • Jacques Ranciere, Hatred of Democracy, Verso 2006.
  • Šekner, Ričard, Ka postmodernom pozorištu/pozorište i antropologija, Jovićević, Aleksandra i Vujić, Ivana (prir), FDU, Institut za pozorište, film, radio i TV, Beograd, 1992.
  • Studije kulture, zbornik, ur. Jelena Đorđević, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
  • Teaching Performance Studies, ur. Nathan Stucky, Cynthia Wimmer, Southern Illinois University Press, Carbondale, 2002.
  • Victor Turner, Od rituala do teatra; ozbiljnost ljudske igre, August Cesarec, Zagreb, 1989.
  • Miško Šuvaković, Diskurzivne analize, Univerzitet umetnosti, Beograd, 2006.


Časopisi: Frakcija, Maska, Multitude, PAJ, Performance Research, Reč, Teatron, TkH, TDR

Online izvori:


———————————–

NB Pribavljanje preporučene literature:

Knjige koje ulaze u osnovnu literaturu će studenti dobiti da kopiraju na početku kursa, a apstrakte i tekstove predavanja ćemo postavljati na blog (http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net/category/apstrakti-i-tekstovi-predavanja/) nedelju dana uoči predavanja.

Ostalu literaturu sa spiska studenti mogu naći: online na http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource ili http://delicious.com/sarapana/performance_studies, u biblioteci u učionici br. 7 ili kod predavača.


<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, see purchase
li.MsoNormal, viagra 100mg div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, illness četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, illness četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.


UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2009-2010.

Kurs prati opšta literatura koja nudi polazište za savremeno relevantno razumevanje i bavljenje studijama performansa i izvođačkih umetnosti.
Svaku tematsku oblast će dodatno pratiti i specifična literatura, cheap
koju ćemo navoditi tokom kursa.


OPŠTA LlTERATURA


Osnovna:
  • Aleksandra Jovićević, valeologist
    Ana Vujanović, valeologist
    Uvod u studije performansa, Fabrika knjiga, Beograd, 2007.
  • Jon McKenzie, Perform or Else: from Discipline to Performance, Routledge, London, 2001 (Izvedi ili snosi posledice, CDU, Zagreb, 2006).
  • Richard Schechner, Performance Studies: An Introduction, Routledge, London-New York, 2006 (2003).
  • apstrakti i tekstovi predavanja


Šira:
  • Giorgio Agamben, Suverena moć i goli život, Arkzin, Zagreb, 2004.
  • Analysing Performance; a critical reader, Patrick Campbell (ed), Manchester University Press, Manchester, 1996.
  • Philip Auslander, From Acting to Performance, Routledge, London-New York, 1997.
  • Džudit Batler, Tela koja nešto znače, Samizdat B92, Beograd, 2002.
  • Herbert Blau, To all Appearances; Ideology and Performance, Routledge, London-New York, 1992.
  • The Cambridge Companion to Performance Studies, Tracy C. Davis ed, Cambridge University Press, Cambridge UK, 2008.
  • Marvin Carlson, Performance: A Critical Introduction, Routledge, London, 1996.
  • Critical Theory and Performance, ur. Janelle G. Reinelt, Joseph R. Roach, University of Michigan Press, Ann Arbor, 1999.
  • Steve Dixon, Digital Performance: A History of New Media in Theater, Dance, Performance Art, and Installation, The MIT Press, Massachusetts, 2007.
  • Hal Foster, The Return of the Real: The Avant/Garde at the End of the Century, Massachusets Institute of Technology, 1996.
  • Erving Gofman, Kako predstavljamo sebe u svakodnevnom životu, Geopoetika, Beograd, 2000.
  • Andrew Hewitt, Social Choreography: Ideology as Performance in Dance and Everyday Movement, Duke University Press, 2006.
  • Hans-Thies Lehmann, Postdramsko kazalište, CDU, Zagreb; TkH, Beograd, 2004.
  • Dž. L. Ostin, Kako delovati rečima, Novi Sad, Matica Srpska, 1994.
  • The Performance Studies Reader, Henry Bial ed., Routledge, London-New York, 2004.
  • Performativity and Performance, Andrew Parker & Eve Kosofsky Sedgwick (eds), Routledge, New York-London, 1995.
  • Performing the Body / Performing the Text, Amelia Jones & Andrew Stephenson (eds), Routledge, London-New York, 1999.
  • Peggy Phelan, Unmarked; The Politics of Performance, Routledge, London-New York, 1993.
  • Jacques Ranciere, »The Emancipated Spectator« (lecture, 2004), http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator, 02. 2010.
  • Jacques Ranciere, Hatred of Democracy, Verso 2006.
  • Šekner, Ričard, Ka postmodernom pozorištu/pozorište i antropologija, Jovićević, Aleksandra i Vujić, Ivana (prir), FDU, Institut za pozorište, film, radio i TV, Beograd, 1992.
  • Studije kulture, zbornik, ur. Jelena Đorđević, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
  • Teaching Performance Studies, ur. Nathan Stucky, Cynthia Wimmer, Southern Illinois University Press, Carbondale, 2002.
  • Victor Turner, Od rituala do teatra; ozbiljnost ljudske igre, August Cesarec, Zagreb, 1989.
  • Miško Šuvaković, Diskurzivne analize, Univerzitet umetnosti, Beograd, 2006.


Časopisi: Frakcija, Maska, Multitude, PAJ, Performance Research, Reč, Teatron, TkH, TDR

Online izvori:


———————————–

NB Pribavljanje preporučene literature:

Knjige koje ulaze u osnovnu literaturu će studenti dobiti da kopiraju na početku kursa, a apstrakte i tekstove predavanja ćemo postavljati na blog (http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net/category/apstrakti-i-tekstovi-predavanja/) nedelju dana uoči predavanja.

Ostalu literaturu sa spiska studenti mogu naći: online na http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource ili http://delicious.com/sarapana/performance_studies, u biblioteci u učionici br. 7 ili kod predavača.


<!– /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, purchase
li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} p.MsoFooter, li.MsoFooter, div.MsoFooter {margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; tab-stops:center 3.0in right 6.0in; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:35.4pt; mso-footer-margin:35.4pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1412314888; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-202083114 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:Symbol;} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} –>

Namera nam је da motivišemo studente da uzmu aktivno učešće u kursu, pisanjem radova, čitanjem radova kolega i učešćem u diskusijama, radionicama i na blogu, čitanjem literature i dolascima na časove. Na početku kursa, studente ćemo detaljno upoznati sa sistemom rada i ocenjivanja, temama i rasporedom predavanja i opštom literaturom. Sam kurs ćemo realizovati kroz redovne susrete na časovima četvrtkom od 16h u učionici br. 7, kao i aktivnim korišćenjem bloga http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net. Nedelju dana pre predavanja, studenti će dobijati apstrakte i tekstove predavanja, sa spiskom specifične literature, kako bi se stvorili uslovi za aktivan i relevantan dijalog na času, umesto ex catedra izlaganja. Metodologija ovakvog načina rada zasniva se na teorijama i praksama post-pedagogije Jacquesa Rancierea, Gregory Ulmera i Ivana Illicha.

U skladu sa ovim zamislima, osnovni sistem ocenjivanja će, umesto na usmenom ispitu, testu ili seminarskom radu, biti zasnovan na permanentnom bodovanju rada, pri čemu studenti u najvećoj meri preuzimaju odgovornost za svoj angažman i ocenu koju žele da dobiju. Studenti koji iz bilo kog razloga nisu spremni za ovakvu vrstu rada, imaće priliku da polažu ispit na klasičan način – u vidu testa, u svim narednim ispitnim rokovima. Neučestvovanje u kursu nema konsekvence na ocenu na testu.

Cilj ovako zamišljenog rada je upoznavanje studenata sa aktuelnim temama studija izvođenja, aktiviranje stečenih znanja i njihova praktična primena u radu, stimulacija samostalnog teorijskog rada, kao i podrška kritičkom mišljenju, saradnji i otvorenosti za (samo-)problematizaciju.

OCENJIVANJE: OPCIJA 1 – BODOVANJE PERMANENTNOG RADA TOKOM KURSA


Sistem ocenjivanja se zasniva na pozitivnom bodovanju rada studenata tokom kursa (sabiranjem bodova). Krajnja ocena se dobija zbirom sledećih aspekata:

  • 30% ocene nosi sam dolazak na časove;
  • 30% ocene nosi učešće u diskusijama, radionici i pisanje tematskog teksta;
  • 30% ocene nosi relevantnost diskusija/rada, u odnosu na tematsko predavanje i pročitanu literaturi; a
  • 10% ocene nosi „opšti utisak“: nivo pismene i/ili usmene komunikacije, artikulisanost diskursa, aktiviranje teorijskih znanja, kritičko mišljenje, pažljivost i kolegijalnost u analizi radova kolega i otvorenost za samo-problematizaciju.

Bodovanje prema bodovima sakupljenim na času (90%):

Kurs se sastoji od 12 predavanja (po 90 minuta).

Maksimalno moguće je skupiti 12 x 3 = 36 boda;

od toga: za dolaske na časove (30%) 12 bodova; učešće u diskusiji/radionici/pisani rad (30%) 12 bodova; relevantnost diskusije/rada (30%) 12 bodova.

Bodovi za opšti utisak (10%):

Maksimalno moguće je dobiti 4 boda.

Ukupna ocena prema bodovanju rada tokom kursa i opšteg utiska (100%):

Maksimalno moguće je imati 40 bodova za rad tokom kursa.

OCENJIVANJE:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 22 boda.

Ocena 6: 22-24 boda

Ocena 7: 25-28 boda

Ocena 8: 29-32 boda

Ocena 9: 33-36 boda

Ocena 10: 37-40 boda

OCENJIVANJE: OPCIJA 2 – BODOVANJE REZULTATA OSTVARENIH NA TESTU

Ukupna ocena prema bodovanju rezultata ostvarenih na testu:

Test se sastoji od 10 pitanja za 10 pređenih tematsko-problemskih oblasti. Materijali za polaganje testa su apstrakti i tekstovi predavanja, koji će se nalaziti na blogu.

Na testu, student/kinja može osvojiti maksimalno 10 bodova (svaki odgovor se boduje od 1/2 boda do 1 boda).

Ocenjivanje:

Minimum za prelaznu ocenu je 55% maksimalno mogućih bodova, što iznosi 5,5 boda.

Ocena 6: 5,5-6 bodova

Ocena 7: 6,5-7 bodova

Ocena 8: 7,5-8 bodova

Ocena 9: 8,5-9 bodova

Ocena 10: 9,5-10 bodova

Nastava se održava u drugom semestru, help
četvrtkom od 16h, this
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, injection
eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2008-2009.

Nastava se održava u drugom semestru, pharmacy
četvrtkom od 16h, more about
u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

TEME I RASPORED PREDAVANJA

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.

Nastava se održava u drugom semestru, illness četvrtkom od 16h, u učionici br. 7.

Nastavu drže Aleksandra Jovićević i Ana Vujanović.

1. Uvodni čas:

Tehnički uvod, eksplikacija ciljeva i načina rada i ocenjivanja;

Istorijska i epistemološka mapa studija performansa

A.J, A.V: 19. 02. 2009.

2. Performans i/kao ISTRAŽIVANJE I produkcija znanja

A.V: 26. 02. 2009.

3. Performans i/kao komunikacija

A.V: 19. 03. 2009.

4. VEŽBA 1: Metodološke igre kao open source tehnologija izvođačkih umetnosti (zasnovano na „everybodys’ toolbox“-u) (radionica, dalja diskusija na blogu)

A.V: 26. 03. 2009.

5. POST-PRODUKCIJA, Performans i upotreba digitalne tehnologije

A.J, A.V: 02. 04. 2009.

6. „TEROR“ POP KULTURE; DRUŠTVENE IGRE I JAVNI NASTUPI

A.J: 02. 04. 2009. (18h)

7. NOVE PREZENTACIJE TELA U IZVOĐENJU

A.J: 09. 04. 2009.

8. VIRTUELNO, DIGITALNO I BESTELESNI PERFORMERI: robot, kiborg, avatar

A.V, 09. 04. 2009. (18h)

9. Performans i artivizam / Građanska prava i performans

A.J: 16. 04. 2009.

10. IZVOĐENJE I NOVA TRŽIŠNA LOGIKA

A.J: 16. 04. 2009. (18h)

11. VEŽBA 2: Primeri kritičkih i artivističkih radova sa savremene domaće i internacionalne izvođačke scene – (pismena analiza i diskusija uživo i na blogu)

A.V: 23. 04. 2009.

12. Završni čas:

Performans i/kao politika;

tehnički završetak, (samo)evaluacija, ocene

A.V: 30. 04. 2009.


UVOD U STUDIJE PERFORMANSA 2009-2010.

Kurs prati opšta literatura koja nudi polazište za savremeno relevantno razumevanje i bavljenje studijama performansa i izvođačkih umetnosti.
Svaku tematsku oblast će dodatno pratiti i specifična literatura, cheap
koju ćemo navoditi tokom kursa.


OPŠTA LlTERATURA


Osnovna:
  • Aleksandra Jovićević, valeologist
    Ana Vujanović, valeologist
    Uvod u studije performansa, Fabrika knjiga, Beograd, 2007.
  • Jon McKenzie, Perform or Else: from Discipline to Performance, Routledge, London, 2001 (Izvedi ili snosi posledice, CDU, Zagreb, 2006).
  • Richard Schechner, Performance Studies: An Introduction, Routledge, London-New York, 2006 (2003).
  • apstrakti i tekstovi predavanja


Šira:
  • Giorgio Agamben, Suverena moć i goli život, Arkzin, Zagreb, 2004.
  • Analysing Performance; a critical reader, Patrick Campbell (ed), Manchester University Press, Manchester, 1996.
  • Philip Auslander, From Acting to Performance, Routledge, London-New York, 1997.
  • Džudit Batler, Tela koja nešto znače, Samizdat B92, Beograd, 2002.
  • Herbert Blau, To all Appearances; Ideology and Performance, Routledge, London-New York, 1992.
  • The Cambridge Companion to Performance Studies, Tracy C. Davis ed, Cambridge University Press, Cambridge UK, 2008.
  • Marvin Carlson, Performance: A Critical Introduction, Routledge, London, 1996.
  • Critical Theory and Performance, ur. Janelle G. Reinelt, Joseph R. Roach, University of Michigan Press, Ann Arbor, 1999.
  • Steve Dixon, Digital Performance: A History of New Media in Theater, Dance, Performance Art, and Installation, The MIT Press, Massachusetts, 2007.
  • Hal Foster, The Return of the Real: The Avant/Garde at the End of the Century, Massachusets Institute of Technology, 1996.
  • Erving Gofman, Kako predstavljamo sebe u svakodnevnom životu, Geopoetika, Beograd, 2000.
  • Andrew Hewitt, Social Choreography: Ideology as Performance in Dance and Everyday Movement, Duke University Press, 2006.
  • Hans-Thies Lehmann, Postdramsko kazalište, CDU, Zagreb; TkH, Beograd, 2004.
  • Dž. L. Ostin, Kako delovati rečima, Novi Sad, Matica Srpska, 1994.
  • The Performance Studies Reader, Henry Bial ed., Routledge, London-New York, 2004.
  • Performativity and Performance, Andrew Parker & Eve Kosofsky Sedgwick (eds), Routledge, New York-London, 1995.
  • Performing the Body / Performing the Text, Amelia Jones & Andrew Stephenson (eds), Routledge, London-New York, 1999.
  • Peggy Phelan, Unmarked; The Politics of Performance, Routledge, London-New York, 1993.
  • Jacques Ranciere, »The Emancipated Spectator« (lecture, 2004), http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator, 02. 2010.
  • Jacques Ranciere, Hatred of Democracy, Verso 2006.
  • Šekner, Ričard, Ka postmodernom pozorištu/pozorište i antropologija, Jovićević, Aleksandra i Vujić, Ivana (prir), FDU, Institut za pozorište, film, radio i TV, Beograd, 1992.
  • Studije kulture, zbornik, ur. Jelena Đorđević, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
  • Teaching Performance Studies, ur. Nathan Stucky, Cynthia Wimmer, Southern Illinois University Press, Carbondale, 2002.
  • Victor Turner, Od rituala do teatra; ozbiljnost ljudske igre, August Cesarec, Zagreb, 1989.
  • Miško Šuvaković, Diskurzivne analize, Univerzitet umetnosti, Beograd, 2006.


Časopisi: Frakcija, Maska, Multitude, PAJ, Performance Research, Reč, Teatron, TkH, TDR

Online izvori:


———————————–

NB Pribavljanje preporučene literature:

Knjige koje ulaze u osnovnu literaturu će studenti dobiti da kopiraju na početku kursa, a apstrakte i tekstove predavanja ćemo postavljati na blog (http://www.uu-studije-performansa.tkh-generator.net/category/apstrakti-i-tekstovi-predavanja/) nedelju dana uoči predavanja.

Ostalu literaturu sa spiska studenti mogu naći: online na http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource ili http://delicious.com/sarapana/performance_studies, u biblioteci u učionici br. 7 ili kod predavača.


Izvođenje (performances) su činovi (actions). Kao disciplina, information pills
studije izvođenja (performance studies) se bave činovima na četiri načina:

1. “Objekt izučavanja” studija izvođenja je ponašanje (behaviour). Iako se koristi arhiva (knjige, recipe fotografije, itd.), poseban fokus je na ono šta ljudi čine u aktivnosti činjenja.
2. Umetničke prakse čine veliki deo studija izvođenja. Veza između studija izvođenja/performansa i bavljenja izvođaštvom/performansom je integralna.
3. Terenski rad (fieldwork) se koristi kao metod preuzet iz antropologije. U antropologiji se koristi za izučavanje ne-Zapadnih kultura, međutim u studijama izvođenja “drugi” može biti deo kulture onoga koji se bavi izučavanjem. To pozicionira studije izvođenja sa distancom u odnosu na “objekt” izučavanja, omogućujući kritiku, ironiju pa i saučesništvo. Terenski rad se i izvodi (u smislu studija izvođenja). Zauzimajući kritičku distancu od objekata izučavanja i sopstva, stvara se mogućnost prepoznavanja da društvene okolnosti nisu fiksirane.
4. Studije izvođenja su aktivno uključene u društvene prakse. Oni koji se bave ovim studijama ne teže ideološkoj neutralnosti. U stvari, osnova teorijska postavka je da nijedan pristup ili pozicija nisu neutralni.

Read the rest of this entry »

Jacques Ranciere – predavanja u Beogradu

Ričard Šehner (Richard Schechner), price
profesor studija performansa na njujorškom univerzitetu, markira pojam performativnost (performativity) kao fundamentalno važan u odnosu na ispitivanje određenih ključnih termina, teorija i umetničkih praksi u studiji Performans studije: Uvod (Performance studies: An introduction).
Šehner ukazuje na postojanje međusobno bliskih pojmova kao što su performativ/performativno (performative) i performativnost (performativity). Ovi pojmovi karakterišu entitete koji nisu oficialno i formalno performansi već ispoljavaju odlike performansa. Pojmovi performativ/performativno i performativnost imaju širok diskurs pojavljivanja, upotrebe i značenja ne samo u profesionalnim interdisciplinarnim oblastima izučavanja, u kojima se ovi pojmovi češće pojavljuju, već i u svakodnevnom životu. Najčešće upotrebe su sledeće: 1. Performativ kao imenica inicira zamisao reči ili rečenice koja sprovodi/aktualizuje događaj; 2. Performativno kao pridev upućuje na kvalitete/odlike performativnog/performansa koji poseduje neki entitet (tipičan primer jeste koncept performativnog pisanja). 3. Performativnost (performativity) se ukazije kao širi pojam/instancija nekog šireg pojma, jer pokriva ekstenzivno polje mogućnosti pojavljivanja u svakodnevnom (medijskom, društveno-političkom, artističkom, personalnom) životu. U pitanju je instancija pojma koji se opire, klizi, koja se ne da uhvatiti, locirati ili značenjski odrediti. Šehner ukazuje na nekoliko relacionih diskursa u odnosu na pojam performativnosti u cilju bližeg razumevanja pojavnosti i vidova aktualizacije ovog pojma i to:
U odnosu na Ostinovo (J. L. Austin, filozof i lingvista) određenje pojma performativnog u studiji Kako delovati sa rečima (How to do things with words, 1962). Ostin je upotrebio reč performativ da objasni određenu vrstu iskaza koji pokreće/izvodi neku radnju/akciju/događaj: „Reći nešto znači uraditi nešto.“ U pitanju su iskazi koji nisu konstativni (ne opisuju, ne utvrđuju) već vrše neku radnju. Iskazivanjem određenih rečenica ljudi izvode određene postupke/akcije/radnje, drugim rečima, deluju u svakodnevnom životu. Delotvornost performativa se ne određuje u odnosu na stvarnost, već u odnosu na kriterijum učinka/delovanja. Prema tome, bitno je ukazati da Ostin razlikuje iskaze koji deluju/koji pokreću činjenje/delovanje u odnosu na iskaze koje naziva „neprikladnim/nesrećnim“ („infelicitous“). Neprikladni/nesrećni performativi jesu iskazi koji su izrečeni u nepodesnim okolnostima ili su u pitanju oni iskazi koji opisuju ili reprezentuju akcije/događaje. Primer za to jesu performativi ili iskazi glumaca u klasičnom teatru koje Ostin naziva „parazitskim“; oni „parazitiraju“ na jeziku, jer predstavljaju determinisane modifikacije. Ostinova eksplikacija i konstelacija pojma performativa biće kritikovana sa stanovišta teorije dekonstrukcije Žaka Deride (Jacques Derrida). (Pridavajući važnost pre svega pojmovima citata i palimpsesta, Derida će ponuditi paradoksalno tvrđenje da je svaki uspešan performativ nužno „nečist“ performativ, jer ga karakteriše citatnost).
Sledeći diskurs vezuje se za određenje pojma performativa u razmatranjima Džona Serla (John R. Searle). Serl se velikim delom oslanja na Ostinove tvrdnje. On određuje pojam performativa u odnosu na pojam takozvanog govornog čina (Speech act). Po Serlu, govorni čin ili jedinica lingvističke komunikacije jeste produkcija/emisija, delovanje rečeničnog tokena pod određenim uslovima. Iz toga proizilazi da jedinica lingvističke komunikacije nije simbol, reč, rečenica ili token već produkcija/emisija simbola, reči, rečenice ili tokena u izvođenju (performativu) govornog čina. Kao i Ostin, Serl razlikuje „normalni realni svetovni govor“ koji se izvodi pod određenim uslovima od „parazitskih“ formi diskursa kao što su fikcija, gluma. Šehner problematizuje, ali i opravdava njihove stavove u odnosu na njihovo tradicionalno shvatanje umetnosti kao „ogledala života“.
Sledeće diskurzivno polje u odnosu na koje Šehner postavlja pojam performativnosti jeste polje postmodernizma. Teoretizacije koje problematizuju i slamaju humanističke, hijerarhijske metajezike karakterišu postmodernističe studije. Prema Šehneru, fundamentalna odlika postmodernizma jeste zahtev za „performans principom“ (performanse principle) u svim aspektima socijalnog i artističkog života. Pojam performativnosti je, u tom smislu, u međuzavisnosti sa pojmovima moći i znanja. Autor navodi rana razmatranja francuskog teoretičara Liotara (Jean-Francois Lyotard), koja se tiču koncepta moći, koja zavisi od optimizacije performansa u postmodernoj epohi. Po Liotaru, radi se o performativnosti iskaza koja se ukazuje kao samolegitimišuća.
Šehner, dalje, ističe polje simulacije i simulacionizma u odnosu na koje je moguće mapirati pojam performativnosti. Po teoretizacijama Žana Bodrijara (Jean Baudrillard), simulacija jeste kopija bez referenta. U pitanju je pojavnost koja nije imitacija niti pretvaranje. Simulacija je replikacija sebe kao druge/prethodne – replikacija replikacije – što je čini kopijom bez referenta. Po Šehneru ova odlika čini simulaciju očiglednim primerom performativa. U osnovi toga stoji koncept nemogućnosti determinacije razlike između kopije i originala. Odluka o tome da li je nešto kopija ili original, prema Šehneru, zavisi od date ideologije i njenih interesa. Koncept peformativnosti možemo mapirati u odnosu na primer simulacije u svakodnevnom životu na koji ukazuje Žan Bodrijar. U pitanju je situacija kada određena ličnost simulira bolest. Iako je svesna da, zapravo, nije bolesna, simulirajući bolest, ona proizvodi simptome bolesti, te takvo ponašanje/izvođenje čini da bolest zaista percipiramo kao stvarno. Ovakav primer, sveprisutan u socijalnoj, medijskoj i umetničkoj stvarnosti, Šehner predstavlja šemom:
real life –> pretending –> acting on stage –> simulating –> real life

Šema pokazuje progresiju sa leva na desno. Performer (u širem smislu reči) sprovodi činjenje sa ubeđenjem da nadilazi pretvaranje koje karakteriše početak performansa/događaja. Radi se o aktuelizaciji događaja preko pretvaranja (pretending), akcije/delovanja, simuliranja i do ponovnog povratka u „stvarnost“. Na taj način se prikazana eksperimentalna „traka“ izvodi. Naravno, kako Šehner navodi, ostaje problemsko pitanje da li je „drugi život“ stvarnost ili ne. Šehner ukazuje da je ovaj problem ključno filozofsko, etičko pitanje vezano za pojam simulacije u današnjem svakodnevnom svetu.
Po Šehneru, postmodernizam i postrukturalizam jesu bazični teorijski diskursi za istraživanje, markiranje i promišljanje o pojmu performativnosti u kontekstu postrukturalističkih studija performansa. Postrukturalizam i postmodernizam treba shvatiti kao pojmove koji su u relaciji. Postrukturalizam se ukazuje kao diskurs kulturalnih, lingvističkih i filozofskih kretanja prema radikalnoj kritici strukturalizma, započetih u Francuskoj tokom šezdesetih godina prošlog veka. Istorijsko-hronološki, postrukturalizam je kao „ideološka struja“ kulminirala izbijanjem studentskih protesta 1968. Teorija/filozofija dekonstrukcije Žaka Deride je ključna za razumevanje ekspanzije postrukturalističkih koncepata. Postrukturalizam problematizuje filozofske stabilne, celovite, hegemone, autoritativne, fiksirane, opšte, univerzalne, metafizičke pojmove u svim humanističko-naučnim sferama i strukturama. U tom smislu, po postrukturalističkim razmatranjima, svaka intencija, čin, aktuelizacija jeste performativ/performativna. Postmodernizam kao manifestacija postrukturalizma sprovodi postrukturalistička, dekonstruktivna načela u umetničkim interdisciplinarnim praksama (arhitekturi, vizuelnim umetnostima…) Postrukturalizam i postmodernizam u umetnosti insistiraju na konceptima procesualnosti, temporalnosti, neponovljivosti i uvođenju slučaja, citatnosti, te, Šehner povezuje koncept performativnosti sa pojmom flux. Kako navodi Šehner, fluks iskustva i istorije jeste poprište borbe za prisvajanjem i aktuelizacijom moći.
Na primer, Derida posmatra proces pisanja (u širem smislu reči) kao ekstenzivno polje gde se odigravaju/izvode planovi moći. Onaj koji piše izvodi autorstvo koje je po Deridi temporalno. To znači da nema prvog ili finalnog pisanja, te da nema autora kao singularnog/jedinstvenog/celovitog izvora teksta. Tekst je ovde shvaćen kao intertekst jer je sačinjen od mnogostrukosti različitih tekstova kulture. Svaki tekst je sačinjen od beskonačno mnogo citata, te se jedinstveni događaj performativa na taj način ukazuje kao momenat učlanjivanja/premeštanja/presecanja, rekontekstualizacije označitelja iz lanca u lanac. Istorijski narativi, u tom smislu, poseduju takozvane „aporije“, „iskliznuća“, „pukotine“, „odsustva“, „zjapećih prostora“ i kontradikcija, te borbu za pisanjem istorije, reprezentovanjem događaja u nekoj hronološkoj liniji, karakteriše performativnost. U nameri da pokaže nestabilan i performativan karakter pisanja i značenja, Derida uvodi pojam differance (franc.) koji u sebi sadrži dve instancije difference (razlika) i defferal (odlaganje). Reč je o „drugosti“, „nedostataku/manjku“ fiksiranog i celovitog značenja. Ukazujući na to da je značenje uvek performativno (nestabilno i temporalno), Derida nas suočava da je pisanje uvek trag tragova različitih tekstova i odlagajuće u specifičnim datim okolnostima. U odnosu na to, teorija dekonstrukcije kritikuje Ostinove postulate. Za razliku od Ostinovog viđenja umetnosti i teatra, pravi primer postrukturalističkog i postmodernističkog stava prema umetnosti jeste Brehtov. On kaže da umetnost „nije ogledalo života/prirode, već instrument kojim se oblikuje život/priroda“.
Ričard Šehner ističe diskurs teorija identiteta koje problematizuju konstrukcije pola, kao polje gde se ukazuje koncept performativnosti. Osnovno pitanje koje se postavlja u okviru studija i teorija identiteta (u ovom slučaju rodnog identiteta) jeste sledeće: Da li je neka ličnost „žena“ ili „muškarac“ zato što genetika tako tvrdi, ili su u pitanju socijalne konstrukcije i modifikacije ovako postvljene binarnosti? Performativna istraživanja upravo istražuju šta je to što konstruiše individualni identitet neke ličnosti i socijalnu realnost u nekom datom istorijsko-hronološkom trenutku. Na primer, Šehner navodi da „priroda“ nije priroda a priori već sociološki konstrukt koji se nameće sa ciljem da na neki način „opravda“ i „objasni“ postojanje i kraj ljudskog života. Šehner se oslanja na koncepte francuske teoretičarke Simon de Bovar (Simone de Beauvoir), koja problematizuje ovakvo humanističko viđenje, izražavajući sumnju u postojanje biološki „determinisanih“ rodnih identiteta. Ona tvrdi da se ljudski život rađa kao „sirov“ materijal koji, potom, praksama socijalizacije, izvodi/aktuelizuje socijalnu konstrukciju određenog pola (ženski/muški). Svako novorođenče od najranijih dana uči kako da aktuelizuje kodifikovane modele ponašanja određenog pola (boja glasa, pokreti, oblačenje, seksualno ponašanje i dr.). Determinisane karakteristike ponašanja određenog pola su se menjale u različitim istorijskim periodima i kulturama. Šehner mapira koncept performativnosti u odnosu na postrukturalističke teorije identiteta, jer prema postrukturalističkim razmatranjima, identitet nije fiksiran, celovit, kozistentan, već nestabilan i podložan promenama; radi se o identitetu koji se izvodi. Džudit Batler (Judith Butler) će reći da: „Rodna realnost jeste performativna, što jednostavno znači da je realna samo u meri u kojoj se izvodi.“ Ona se zalaže za politizaciju i legitimizaciju „marginalnih“ rodnih i seksualnih opredeljenja (queer, gay, lesbian…)
Pojam performativnosti, po Šehneru, možemo locirati u diskursu teorija rasnih identiteta. Kulturalni konstrukt rase je, zapravo, kulturalno-ideološki i politički operativan pojam. Sa progresijom multikulturalnosti, „čvrste“ granice socijalnih kategorija rase bivaju pervertirane. Smer kretanja postrukturalističkog koncepta performativnosti vodi ka dekonstrukciji i pervertiranju stereotipa hegemonih društvenih rasnih grupacija (recimo, engleska kolonijalna društvena struktura) i drugosti kao inferiorne društvene grupacije (na primer, populacija Afroamerikanaca). Po postrukturalističkim teoretizacijama identiteta, rasni identitet kao i polni, jesu kulturalni, sociološki konstrukti koji se izvode na način, diktiran određenim ideološkim aspiracijama u nekom istorijsko-hronološkom trenutku.
Na kraju, pojam performativnosti se, kako navodi Šehner, dovodi u vezu sa izvođačkim/performans umetnostima (performance art). Termin performance art se po teoretičaru Robinu Brentanu (Robyn Brentano) prvi put pojavio oko 1970. godine da označi pojam investiranja umetnikovog tela u izvođenje procesualnog umetničkog dela pred publikom. Performans art, režirani ili nerežirani, karakteriše događajnost, efemernost, koncept uvođenja slučaja, te se dovodi u vezu sa hepeningom, fluksusom, eksperimentalnim teatrom. Kao takav, prvi put se pojavljuje u kontekstu prvih feminističkih pokreta, kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Performans umetnost je na početku nastojala da problematizuje socijalne konstrukcije identiteta, pre svega socijalnu konstrukciju žene, pošto se prevashodno javila kao manifestacija feminističkih pokreta. U tom smislu treba istaći slogan „lično je političko“ (the personal iz political). Postrukturalističke teorijske propozicije oko koncepta performativnosti su učinile ovu formulaciju izvodljivom. Jedan od najpoznatijih primera ranih performansa pod sloganom „lično je političko“, koji pominje Šehner, jeste performans umetnice Karol Šniman (Carolle Schneemann) Interior Scroll 1975. godine.

Zaključak:

Performans možemo shvatiti na dva načina:
1. Kao performans u užem smislu reči – u pitanju je događaj koji je „ograničen“, „označen“, „uhvaćen“ „akcentiran“. To je vrsta performansa koju možemo locirati kao formalnu prezentaciju teatra ili epizode neke javne ceremonije, drame, glume.
2) Kao performans u širem smislu reči – postoje i manje „ograničeni“ performansi koji su deo svakodnevnog života, „uhvaćeni“ momenti sedenja, prelaženja ulice, spavanja, koje, kako Šehner objašnjava, prepoznajemo, akcentiramo i označavamo kao performanse. Po Šehneru performans podleže njaviše čulima vida i sluha.
Performativ, za razliku od performansa podrazumeva širi pojam. Ovaj pojam može biti takođe manje ili više određen kao i performans:
1) Performativ u užem smislu reči – podrazumeva specifičan određeni govorni čin speech act dakle iskaz koji deluje/pokreće na nešto (na primer, obećanje, poziv, dogovor i dr.)
2) Performativ u širem smislu reči – pitanju je performativ koji je teže percipirati, uhvatiti: to može biti „koncept“ ili ideja koja nije potpuno konceptualizovana, koja prethodi i pokreće mogućnost izvođenja radnje/događaja (na primer u događaja konceptualnoj, performans umetnosti)
Performativnost jeste najširi pojam, on je instancija nekog pojma/iskaza koji prethodi ali nagoveštava događaj/činjenje/delovanje u svim oblicima i segmentima života. Da bi bliže objasnio ovaj pojam, Šehner uvodi sledeću analogiju: Kao što u klasičnom teatru postoji segment izvođenja as if (kao da), tako i pojam performativnosti poseduje, na neki način, instanciju as if. U teatru segment as if predpostavlja i predhodi izmišljenim, utvrđenim, konceptualizovanim ulogama, karakterima, mestima, akcijama i narativima. Instancija as if u okviru pojma performativnosti ima širu svrhu i pre svega predpostavlja delovanje/aktuelizaciju/činjenje u svakodnevnom životu. To se može najbolje vezati za socijalne konstrukcije identiteta i izvođenje njihovih uloga. Instancija as if u odnosu na pojam performativnosti je kontingentna, ona predstavlja instanciju koja daje efekat u određenom momentu, ali je u isto tako sklona brzim promenama. Šehner ukazuje da se pojmovi performativa/performativnog i performativnosti, za razliku od pojma performansa pre vezuju za manje razaznatljive ljudske čulne osećaje: miris, ukus, dodir.
Na kraju, kao što smi imali prilike da vidimo, Ostinov koncept performativa se vezuje prvenstveno za domen lingvističkih istraživanja, odnosno, za iskaz koji deluje. Nakon toga (nakon šezedesetih godina prošlog veka) mnogi teoretičari su ukazali na mogućnosti širokog spektra pokaznosti i delovanja govornih činova u svim oblastima svakodnevnog života. Derida je isticao da svi ljudski kodovi i kulturalne manifestacije jesu permanentno „pisanje“, što predstavlja najeksplicitnij primer ovakvog mišljenja o performativnosti. Postrukturalističke teorije i studije performansa su inicirale zamisao ekstenzije i implementacije pojma performativnost u svekodnevni kulturalni diskurs. Postrukturačlističke teorije su ukazale da se svaki događaj, potencijalnost događajnosti iskaza, izvođenje i konstruisanje identiteta u svakodnevnom životu, može bliže odrediti upravo kroz prizmu različitih, ali međusobno veoma bliskih pojmova: performans, performativ/performativno, performativnost.

Studentkinja:
Bojana Matejić

Ričard Šehner (Richard Schechner), viagra profesor studija performansa na njujorškom univerzitetu, diet
markira pojam performativnost (performativity) kao fundamentalno važan u odnosu na ispitivanje određenih ključnih termina, teorija i umetničkih praksi u studiji Performans studije: uvod (Performance studies: An introduction).

Šehner ukazuje na postojanje međusobno bliskih pojmova kao što su performativ/performativno (performative) i performativnost (performativity). Ovi pojmovi karakterišu entitete koji nisu oficialno i formalno performansi već ispoljavaju odlike performansa. Pojmovi performativ/performativno i performativnost imaju širok diskurs pojavljivanja, upotrebe i značenja ne samo u profesionalnim interdisciplinarnim oblastima izučavanja, u kojima se ovi pojmovi češće pojavljuju, već i u svakodnevnom životu. Najčešće upotrebe su sledeće: 1. Performativ kao imenica inicira zamisao reči ili rečenice koja sprovodi/aktualizuje događaj; 2. Performativno kao pridev upućuje na kvalitete/odlike performativnog/performansa koji poseduje neki entitet (tipičan primer jeste koncept performativnog pisanja). 3. Performativnost (performativity) se ukazije kao širi pojam/instancija nekog šireg pojma, jer  pokriva ekstenzivno polje mogućnosti pojavljivanja u svakodnevnom (medijskom, društveno-političkom, artističkom, personalnom) životu. U pitanju je instancija pojma koji se opire, klizi, koja se ne da uhvatiti, locirati ili značenjski odrediti. Šehner ukazuje na nekoliko relacionih diskursa u odnosu na pojam performativnosti u cilju bližeg razumevanja pojavnosti i vidova aktualizacije ovog pojma i to:

U odnosu na Ostinovo (J. L. Austin, filozof i lingvista) određenje pojma performativnog u studiji Kako delovati sa rečima (How to do things with words, 1962). Ostin je upotrebio reč performativ da objasni određenu vrstu iskaza koji pokreće/izvodi neku radnju/akciju/događaj: „Reći nešto znači uraditi nešto.“[1] U pitanju su iskazi koji nisu konstativni (ne opisuju, ne utvrđuju) već vrše neku radnju. Iskazivanjem određenih rečenica ljudi izvode određene postupke/akcije/radnje, drugim rečima, deluju u svakodnevnom životu. Delotvornost performativa se ne određuje u odnosu na stvarnost, već u odnosu na kriterijum učinka/delovanja. Prema tome, bitno je ukazati da Ostin razlikuje iskaze koji deluju/koji pokreću činjenje/delovanje u odnosu na iskaze koje naziva „neprikladnim/nesrećnim“ („infelicitous“). Neprikladni/nesrećni performativi jesu iskazi koji su izrečeni u nepodesnim okolnostima ili su u pitanju oni iskazi koji opisuju ili reprezentuju akcije/događaje. Primer za to jesu performativi ili iskazi glumaca u klasičnom teatru koje Ostin naziva „parazitskim“; oni „parazitiraju“ na jeziku, jer predstavljaju determinisane modifikacije. Ostinova eksplikacija i konstelacija pojma performativa biće kritikovana sa stanovišta teorije dekonstrukcije Žaka Deride (Jacques Derrida). (Pridavajući važnost pre svega pojmovima citata i palimpsesta, Derida će ponuditi paradoksalno tvrđenje da je svaki uspešan performativ nužno „nečist“ performativ, jer ga karakteriše citatnost).

Sledeći diskurs vezuje se za određenje pojma performativa u razmatranjima Džona Serla (John R. Searle). Serl se velikim delom oslanja na Ostinove tvrdnje. On određuje pojam performativa u odnosu na pojam takozvanog govornog čina (Speech act). Po Serlu, govorni čin ili jedinica lingvističke komunikacije jeste produkcija/emisija, delovanje rečeničnog tokena pod određenim uslovima. Iz toga proizilazi da jedinica lingvističke komunikacije nije simbol, reč, rečenica ili token već produkcija/emisija simbola, reči, rečenice ili tokena u izvođenju (performativu) govornog čina. Kao i Ostin, Serl razlikuje „normalni realni svetovni govor“ koji se izvodi pod određenim uslovima od „parazitskih“ formi diskursa kao što su fikcija, gluma. Šehner problematizuje, ali i opravdava njihove stavove u odnosu na njihovo tradicionalno shvatanje umetnosti kao „ogledala života“.

Sledeće diskurzivno polje u odnosu na koje Šehner postavlja pojam performativnosti jeste polje postmodernizma. Teoretizacije koje problematizuju i slamaju humanističke, hijerarhijske metajezike karakterišu postmodernističe studije. Prema Šehneru, fundamentalna odlika postmodernizma jeste zahtev za „performans principom“ (performanse principle) u svim aspektima socijalnog i artističkog života. Pojam performativnosti je, u tom smislu, u međuzavisnosti sa pojmovima moći i znanja. Autor navodi rana razmatranja francuskog teoretičara Liotara (Jean-Francois Lyotard), koja se tiču koncepta moći, koja zavisi od optimizacije performansa u postmodernoj epohi. Po Liotaru, radi se o performativnosti iskaza koja se ukazuje kao samolegitimišuća.

Šehner, dalje, ističe polje simulacije i simulacionizma u odnosu na koje je moguće mapirati pojam performativnosti. Po teoretizacijama Žana Bodrijara (Jean Baudrillard), simulacija jeste kopija bez referenta. U pitanju je pojavnost koja nije imitacija niti pretvaranje. Simulacija je replikacija sebe kao druge/prethodne – replikacija replikacije – što je čini kopijom bez referenta. Po Šehneru ova odlika čini simulaciju očiglednim primerom performativa. U osnovi toga stoji koncept nemogućnosti determinacije razlike između kopije i originala. Odluka o tome da li je nešto kopija ili original, prema Šehneru, zavisi od date ideologije i njenih interesa. Koncept peformativnosti možemo mapirati u odnosu na primer simulacije u svakodnevnom životu na koji ukazuje Žan Bodrijar. U pitanju je situacija kada određena ličnost simulira bolest. Iako je svesna da, zapravo, nije bolesna, simulirajući bolest, ona proizvodi simptome bolesti, te takvo ponašanje/izvođenje čini da bolest zaista percipiramo kao stvarno. Ovakav primer, sveprisutan u socijalnoj, medijskoj i umetničkoj stvarnosti, Šehner predstavlja šemom:

real life –> pretending –> acting on stage –> simulating –> real life

Šema pokazuje progresiju sa leva na desno. Performer (u širem smislu reči) sprovodi činjenje sa ubeđenjem da nadilazi pretvaranje koje karakteriše početak performansa/događaja. Radi se o aktuelizaciji događaja preko pretvaranja (pretending), akcije/delovanja, simuliranja i do ponovnog povratka u „stvarnost“. Na taj način se prikazana eksperimentalna „traka“ izvodi. Naravno, kako Šehner navodi, ostaje problemsko pitanje da li je „drugi život“ stvarnost ili ne. Šehner ukazuje da je ovaj problem ključno filozofsko, etičko pitanje vezano za pojam simulacije u današnjem svakodnevnom svetu.

Po Šehneru, postmodernizam i postrukturalizam jesu bazični teorijski diskursi za istraživanje, markiranje i promišljanje o pojmu performativnosti u kontekstu postrukturalističkih studija performansa. Postrukturalizam i postmodernizam treba shvatiti kao pojmove koji su u relaciji. Postrukturalizam se ukazuje kao diskurs kulturalnih, lingvističkih i filozofskih kretanja prema radikalnoj kritici strukturalizma, započetih u Francuskoj tokom šezdesetih godina prošlog veka. Istorijsko-hronološki, postrukturalizam je kao „ideološka struja“ kulminirala izbijanjem studentskih protesta 1968. Teorija/filozofija dekonstrukcije Žaka Deride je ključna za razumevanje ekspanzije postrukturalističkih koncepata. Postrukturalizam problematizuje filozofske stabilne, celovite, hegemone, autoritativne, fiksirane, opšte, univerzalne, metafizičke pojmove u svim humanističko-naučnim sferama i strukturama. U tom smislu, po postrukturalističkim razmatranjima, svaka intencija, čin, aktuelizacija jeste performativ/performativna. Postmodernizam kao manifestacija postrukturalizma sprovodi postrukturalistička, dekonstruktivna načela u umetničkim interdisciplinarnim praksama (arhitekturi, vizuelnim umetnostima…) Postrukturalizam i postmodernizam u umetnosti insistiraju na konceptima procesualnosti, temporalnosti, neponovljivosti i uvođenju slučaja, citatnosti, te, Šehner povezuje koncept performativnosti sa pojmom flux. Kako navodi Šehner, fluks[2] iskustva i istorije jeste poprište borbe za prisvajanjem i aktuelizacijom moći.

Na primer, Derida posmatra proces pisanja (u širem smislu reči) kao ekstenzivno polje gde se odigravaju/izvode planovi moći. Onaj koji piše izvodi autorstvo koje je po Deridi temporalno. To znači da nema prvog ili finalnog pisanja, te da nema autora kao singularnog/jedinstvenog/celovitog izvora teksta. Tekst je ovde shvaćen kao intertekst jer je sačinjen od mnogostrukosti različitih tekstova kulture. Svaki tekst je sačinjen od beskonačno mnogo citata, te se jedinstveni događaj performativa na taj način ukazuje kao momenat učlanjivanja/premeštanja/presecanja, rekontekstualizacije označitelja iz lanca u lanac. Istorijski narativi, u tom smislu, poseduju takozvane „aporije“, „iskliznuća“, „pukotine“, „odsustva“, „zjapećih prostora“ i kontradikcija, te borbu za pisanjem istorije, reprezentovanjem događaja u nekoj hronološkoj liniji, karakteriše performativnost. U nameri da pokaže nestabilan i performativan karakter pisanja i značenja, Derida uvodi pojam differance (franc.) koji u sebi sadrži dve instancije difference (razlika) i defferal (odlaganje). Reč je o „drugosti“, „nedostataku/manjku“ fiksiranog i celovitog značenja. Ukazujući na to da je značenje uvek performativno (nestabilno i temporalno), Derida nas suočava da je pisanje uvek trag tragova različitih tekstova i odlagajuće u specifičnim datim okolnostima. U odnosu na to, teorija dekonstrukcije kritikuje Ostinove postulate. Za razliku od Ostinovog viđenja umetnosti i teatra, pravi primer postrukturalističkog i postmodernističkog stava prema umetnosti jeste Brehtov. On kaže da umetnost „nije ogledalo života/prirode, već instrument kojim se oblikuje život/priroda“.

Ričard Šehner ističe diskurs teorija identiteta koje problematizuju konstrukcije pola, kao polje gde se ukazuje koncept performativnosti. Osnovno pitanje koje se postavlja u okviru studija i teorija identiteta (u ovom slučaju rodnog identiteta) jeste sledeće: Da li je neka ličnost „žena“ ili „muškarac“ zato što genetika tako tvrdi, ili su u pitanju socijalne konstrukcije i modifikacije ovako postvljene binarnosti? Performativna istraživanja upravo istražuju šta je to što konstruiše individualni identitet neke ličnosti i socijalnu realnost u nekom datom istorijsko-hronološkom trenutku. Na primer, Šehner navodi da „priroda“ nije priroda a priori već sociološki konstrukt koji se nameće sa ciljem da na neki način „opravda“ i „objasni“ postojanje i kraj ljudskog života. Šehner se oslanja na koncepte francuske teoretičarke Simon de Bovar (Simone de Beauvoir),  koja problematizuje ovakvo humanističko viđenje, izražavajući sumnju u postojanje biološki „determinisanih“ rodnih identiteta. Ona tvrdi da se ljudski život rađa kao „sirov“ materijal koji, potom, praksama socijalizacije, izvodi/aktuelizuje socijalnu konstrukciju određenog pola (ženski/muški). Svako novorođenče od najranijih dana uči kako da aktuelizuje kodifikovane modele ponašanja određenog pola (boja glasa, pokreti, oblačenje, seksualno ponašanje i dr.). Determinisane karakteristike ponašanja određenog pola su se menjale u različitim istorijskim periodima i kulturama. Šehner mapira koncept performativnosti u odnosu na postrukturalističke teorije identiteta, jer prema postrukturalističkim razmatranjima, identitet nije fiksiran, celovit, kozistentan, već nestabilan i podložan promenama; radi se o identitetu koji se izvodi. Džudit Batler (Judith Butler) će reći da: „Rodna realnost jeste performativna, što jednostavno znači da je realna samo u meri u kojoj se izvodi.“ Ona se zalaže za politizaciju i legitimizaciju „marginalnih“ rodnih i seksualnih opredeljenja (queer, gay, lesbian…)

Pojam performativnosti, po Šehneru, možemo locirati u diskursu teorija rasnih identiteta. Kulturalni konstrukt rase je, zapravo, kulturalno-ideološki i politički operativan pojam. Sa progresijom multikulturalnosti, „čvrste“ granice socijalnih kategorija rase bivaju pervertirane. Smer kretanja postrukturalističkog koncepta performativnosti vodi ka dekonstrukciji i pervertiranju stereotipa hegemonih društvenih rasnih grupacija (recimo, engleska kolonijalna društvena struktura) i drugosti kao inferiorne društvene grupacije (na primer, populacija Afroamerikanaca). Po postrukturalističkim teoretizacijama identiteta, rasni identitet kao i polni, jesu kulturalni, sociološki konstrukti koji se izvode na način, diktiran određenim ideološkim aspiracijama u nekom istorijsko-hronološkom trenutku.

Na kraju, pojam performativnosti se, kako navodi Šehner, dovodi u vezu sa izvođačkim/performans umetnostima (performance art). Termin performance art se po teoretičaru Robinu Brentanu (Robyn Brentano) prvi put pojavio oko 1970. godine da označi pojam investiranja umetnikovog tela u izvođenje procesualnog umetničkog dela pred publikom. Performans art, režirani ili nerežirani, karakteriše događajnost, efemernost, koncept uvođenja slučaja, te se dovodi u vezu sa hepeningom, fluksusom, eksperimentalnim teatrom. Kao takav, prvi put se pojavljuje u kontekstu prvih feminističkih pokreta, kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Performans umetnost je na početku nastojala da problematizuje socijalne konstrukcije identiteta, pre svega socijalnu konstrukciju žene, pošto se prevashodno javila kao manifestacija feminističkih pokreta. U tom smislu treba istaći slogan „lično je političko“ (the personal iz political). Postrukturalističke teorijske propozicije oko koncepta performativnosti su učinile ovu formulaciju izvodljivom. Jedan od najpoznatijih primera ranih performansa pod sloganom „lično je političko“, koji pominje Šehner, jeste performans umetnice Karol Šniman (Carolle Schneemann) Interior Scroll 1975. godine.

Zaključak:

Performans možemo shvatiti na dva načina:

1. Kao performans u užem smislu reči – u pitanju je događaj koji je „ograničen“, „označen“, „uhvaćen“ „akcentiran“. To je vrsta performansa koju možemo locirati kao formalnu prezentaciju teatra ili epizode neke javne ceremonije, drame, glume.

2) Kao performans u širem smislu reči – postoje i manje „ograničeni“ performansi koji su deo svakodnevnog života, „uhvaćeni“ momenti sedenja, prelaženja ulice, spavanja, koje, kako Šehner objašnjava, prepoznajemo, akcentiramo i označavamo kao performanse. Po Šehneru performans podleže njaviše čulima vida i sluha.

Performativ, za razliku od performansa podrazumeva širi pojam. Ovaj pojam može biti takođe manje ili više određen kao i performans:

1) Performativ u užem smislu reči – podrazumeva specifičan određeni govorni čin speech act dakle iskaz koji deluje/pokreće na nešto (na primer, obećanje, poziv, dogovor i dr.)

2) Performativ u širem smislu reči – pitanju je performativ koji je teže percipirati, uhvatiti: to može biti „koncept“ ili ideja koja nije potpuno konceptualizovana, koja prethodi i pokreće mogućnost izvođenja radnje/događaja (na primer u događaja konceptualnoj, performans umetnosti)

Performativnost jeste najširi pojam, on je  instancija nekog pojma/iskaza koji prethodi ali nagoveštava događaj/činjenje/delovanje u svim oblicima i segmentima života. Da bi bliže objasnio ovaj pojam, Šehner uvodi sledeću analogiju: Kao što u klasičnom teatru postoji segment izvođenja as if (kao da), tako i pojam performativnosti poseduje, na neki način, instanciju as if.  U teatru segment as if predpostavlja i predhodi izmišljenim, utvrđenim, konceptualizovanim ulogama, karakterima, mestima, akcijama i narativima. Instancija as if u okviru pojma performativnosti ima širu svrhu i pre svega predpostavlja delovanje/aktuelizaciju/činjenje u svakodnevnom životu. To se može najbolje vezati za socijalne konstrukcije identiteta i izvođenje njihovih uloga. Instancija as if u odnosu na pojam performativnosti je kontingentna, ona predstavlja instanciju koja daje efekat u određenom momentu, ali je u isto tako sklona brzim promenama. Šehner ukazuje da se pojmovi performativa/performativnog i performativnosti, za razliku od pojma performansa pre vezuju za manje razaznatljive ljudske čulne osećaje: miris, ukus, dodir.

Na kraju, kao što smi imali prilike da vidimo, Ostinov koncept performativa se vezuje prvenstveno za domen lingvističkih istraživanja, odnosno, za iskaz koji deluje. Nakon toga (nakon šezedesetih godina prošlog veka) mnogi teoretičari su ukazali na mogućnosti širokog spektra pokaznosti i delovanja govornih činova u svim oblastima svakodnevnog života. Derida je isticao da svi ljudski kodovi i kulturalne manifestacije jesu permanentno „pisanje“, što predstavlja najeksplicitnij primer ovakvog mišljenja o performativnosti. Postrukturalističke teorije i studije performansa su inicirale zamisao ekstenzije i implementacije pojma performativnost u svekodnevni kulturalni diskurs. Postrukturačlističke teorije su ukazale da se svaki događaj, potencijalnost događajnosti iskaza, izvođenje i konstruisanje identiteta u svakodnevnom životu, može bliže odrediti upravo kroz prizmu različitih, ali međusobno veoma bliskih pojmova: performans, performativ/performativno, performativnost.

Studentkinja:

Bojana Matejić


[1] “To say something Is to do something.”Cit. cit. Richard Schnecher, Performance studies-an introduction, London, New York, Routledge, 2003, 110

[2] Po filozofiji Deleza i Gatarija, fluks podrazumeva kontinuitet koji neka materija poseduje u ideji odnosno, kontinuitet nekog pojmovnog ili konceptualnog entiteta – trajanje. Fluks se može interpretirati kao trajanje ideje koja dozvoljava događaj, koja je segment koji ga proizvodi.

Gatari, Feliks, Žil Delez, Anti-Edip, Kapitalizam i šizofrenija, Izdavačka knjižnica Zorana Stojaniovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1990, 30.
Ričard Šehner (Richard Schechner), prostate
profesor studija performansa na njujorškom univerzitetu, diagnosis
markira pojam performativnost (performativity) kao fundamentalno važan u odnosu na ispitivanje određenih ključnih termina, audiologist
teorija i umetničkih praksi u studiji Performans studije: uvod (Performance studies: An introduction).

Šehner ukazuje na postojanje međusobno bliskih pojmova kao što su performativ/performativno (performative) i performativnost (performativity). Ovi pojmovi karakterišu entitete koji nisu oficialno i formalno performansi već ispoljavaju odlike performansa. Pojmovi performativ/performativno i performativnost imaju širok diskurs pojavljivanja, upotrebe i značenja ne samo u profesionalnim interdisciplinarnim oblastima izučavanja, u kojima se ovi pojmovi češće pojavljuju, već i u svakodnevnom životu. Najčešće upotrebe su sledeće: 1. Performativ kao imenica inicira zamisao reči ili rečenice koja sprovodi/aktualizuje događaj; 2. Performativno kao pridev upućuje na kvalitete/odlike performativnog/performansa koji poseduje neki entitet (tipičan primer jeste koncept performativnog pisanja). 3. Performativnost (performativity) se ukazije kao širi pojam/instancija nekog šireg pojma, jer  pokriva ekstenzivno polje mogućnosti pojavljivanja u svakodnevnom (medijskom, društveno-političkom, artističkom, personalnom) životu. U pitanju je instancija pojma koji se opire, klizi, koja se ne da uhvatiti, locirati ili značenjski odrediti. Šehner ukazuje na nekoliko relacionih diskursa u odnosu na pojam performativnosti u cilju bližeg razumevanja pojavnosti i vidova aktualizacije ovog pojma i to:

U odnosu na Ostinovo (J. L. Austin, filozof i lingvista) određenje pojma performativnog u studiji Kako delovati sa rečima (How to do things with words, 1962). Ostin je upotrebio reč performativ da objasni određenu vrstu iskaza koji pokreće/izvodi neku radnju/akciju/događaj: „Reći nešto znači uraditi nešto.“[1] U pitanju su iskazi koji nisu konstativni (ne opisuju, ne utvrđuju) već vrše neku radnju. Iskazivanjem određenih rečenica ljudi izvode određene postupke/akcije/radnje, drugim rečima, deluju u svakodnevnom životu. Delotvornost performativa se ne određuje u odnosu na stvarnost, već u odnosu na kriterijum učinka/delovanja. Prema tome, bitno je ukazati da Ostin razlikuje iskaze koji deluju/koji pokreću činjenje/delovanje u odnosu na iskaze koje naziva „neprikladnim/nesrećnim“ („infelicitous“). Neprikladni/nesrećni performativi jesu iskazi koji su izrečeni u nepodesnim okolnostima ili su u pitanju oni iskazi koji opisuju ili reprezentuju akcije/događaje. Primer za to jesu performativi ili iskazi glumaca u klasičnom teatru koje Ostin naziva „parazitskim“; oni „parazitiraju“ na jeziku, jer predstavljaju determinisane modifikacije. Ostinova eksplikacija i konstelacija pojma performativa biće kritikovana sa stanovišta teorije dekonstrukcije Žaka Deride (Jacques Derrida). (Pridavajući važnost pre svega pojmovima citata i palimpsesta, Derida će ponuditi paradoksalno tvrđenje da je svaki uspešan performativ nužno „nečist“ performativ, jer ga karakteriše citatnost).

Sledeći diskurs vezuje se za određenje pojma performativa u razmatranjima Džona Serla (John R. Searle). Serl se velikim delom oslanja na Ostinove tvrdnje. On određuje pojam performativa u odnosu na pojam takozvanog govornog čina (Speech act). Po Serlu, govorni čin ili jedinica lingvističke komunikacije jeste produkcija/emisija, delovanje rečeničnog tokena pod određenim uslovima. Iz toga proizilazi da jedinica lingvističke komunikacije nije simbol, reč, rečenica ili token već produkcija/emisija simbola, reči, rečenice ili tokena u izvođenju (performativu) govornog čina. Kao i Ostin, Serl razlikuje „normalni realni svetovni govor“ koji se izvodi pod određenim uslovima od „parazitskih“ formi diskursa kao što su fikcija, gluma. Šehner problematizuje, ali i opravdava njihove stavove u odnosu na njihovo tradicionalno shvatanje umetnosti kao „ogledala života“.

Sledeće diskurzivno polje u odnosu na koje Šehner postavlja pojam performativnosti jeste polje postmodernizma. Teoretizacije koje problematizuju i slamaju humanističke, hijerarhijske metajezike karakterišu postmodernističe studije. Prema Šehneru, fundamentalna odlika postmodernizma jeste zahtev za „performans principom“ (performanse principle) u svim aspektima socijalnog i artističkog života. Pojam performativnosti je, u tom smislu, u međuzavisnosti sa pojmovima moći i znanja. Autor navodi rana razmatranja francuskog teoretičara Liotara (Jean-Francois Lyotard), koja se tiču koncepta moći, koja zavisi od optimizacije performansa u postmodernoj epohi. Po Liotaru, radi se o performativnosti iskaza koja se ukazuje kao samolegitimišuća.

Šehner, dalje, ističe polje simulacije i simulacionizma u odnosu na koje je moguće mapirati pojam performativnosti. Po teoretizacijama Žana Bodrijara (Jean Baudrillard), simulacija jeste kopija bez referenta. U pitanju je pojavnost koja nije imitacija niti pretvaranje. Simulacija je replikacija sebe kao druge/prethodne – replikacija replikacije – što je čini kopijom bez referenta. Po Šehneru ova odlika čini simulaciju očiglednim primerom performativa. U osnovi toga stoji koncept nemogućnosti determinacije razlike između kopije i originala. Odluka o tome da li je nešto kopija ili original, prema Šehneru, zavisi od date ideologije i njenih interesa. Koncept peformativnosti možemo mapirati u odnosu na primer simulacije u svakodnevnom životu na koji ukazuje Žan Bodrijar. U pitanju je situacija kada određena ličnost simulira bolest. Iako je svesna da, zapravo, nije bolesna, simulirajući bolest, ona proizvodi simptome bolesti, te takvo ponašanje/izvođenje čini da bolest zaista percipiramo kao stvarno. Ovakav primer, sveprisutan u socijalnoj, medijskoj i umetničkoj stvarnosti, Šehner predstavlja šemom:

real life –> pretending –> acting on stage –> simulating –> real life

Šema pokazuje progresiju sa leva na desno. Performer (u širem smislu reči) sprovodi činjenje sa ubeđenjem da nadilazi pretvaranje koje karakteriše početak performansa/događaja. Radi se o aktuelizaciji događaja preko pretvaranja (pretending), akcije/delovanja, simuliranja i do ponovnog povratka u „stvarnost“. Na taj način se prikazana eksperimentalna „traka“ izvodi. Naravno, kako Šehner navodi, ostaje problemsko pitanje da li je „drugi život“ stvarnost ili ne. Šehner ukazuje da je ovaj problem ključno filozofsko, etičko pitanje vezano za pojam simulacije u današnjem svakodnevnom svetu.

Po Šehneru, postmodernizam i postrukturalizam jesu bazični teorijski diskursi za istraživanje, markiranje i promišljanje o pojmu performativnosti u kontekstu postrukturalističkih studija performansa. Postrukturalizam i postmodernizam treba shvatiti kao pojmove koji su u relaciji. Postrukturalizam se ukazuje kao diskurs kulturalnih, lingvističkih i filozofskih kretanja prema radikalnoj kritici strukturalizma, započetih u Francuskoj tokom šezdesetih godina prošlog veka. Istorijsko-hronološki, postrukturalizam je kao „ideološka struja“ kulminirala izbijanjem studentskih protesta 1968. Teorija/filozofija dekonstrukcije Žaka Deride je ključna za razumevanje ekspanzije postrukturalističkih koncepata. Postrukturalizam problematizuje filozofske stabilne, celovite, hegemone, autoritativne, fiksirane, opšte, univerzalne, metafizičke pojmove u svim humanističko-naučnim sferama i strukturama. U tom smislu, po postrukturalističkim razmatranjima, svaka intencija, čin, aktuelizacija jeste performativ/performativna. Postmodernizam kao manifestacija postrukturalizma sprovodi postrukturalistička, dekonstruktivna načela u umetničkim interdisciplinarnim praksama (arhitekturi, vizuelnim umetnostima…) Postrukturalizam i postmodernizam u umetnosti insistiraju na konceptima procesualnosti, temporalnosti, neponovljivosti i uvođenju slučaja, citatnosti, te, Šehner povezuje koncept performativnosti sa pojmom flux. Kako navodi Šehner, fluks[2] iskustva i istorije jeste poprište borbe za prisvajanjem i aktuelizacijom moći.

Na primer, Derida posmatra proces pisanja (u širem smislu reči) kao ekstenzivno polje gde se odigravaju/izvode planovi moći. Onaj koji piše izvodi autorstvo koje je po Deridi temporalno. To znači da nema prvog ili finalnog pisanja, te da nema autora kao singularnog/jedinstvenog/celovitog izvora teksta. Tekst je ovde shvaćen kao intertekst jer je sačinjen od mnogostrukosti različitih tekstova kulture. Svaki tekst je sačinjen od beskonačno mnogo citata, te se jedinstveni događaj performativa na taj način ukazuje kao momenat učlanjivanja/premeštanja/presecanja, rekontekstualizacije označitelja iz lanca u lanac. Istorijski narativi, u tom smislu, poseduju takozvane „aporije“, „iskliznuća“, „pukotine“, „odsustva“, „zjapećih prostora“ i kontradikcija, te borbu za pisanjem istorije, reprezentovanjem događaja u nekoj hronološkoj liniji, karakteriše performativnost. U nameri da pokaže nestabilan i performativan karakter pisanja i značenja, Derida uvodi pojam differance (franc.) koji u sebi sadrži dve instancije difference (razlika) i defferal (odlaganje). Reč je o „drugosti“, „nedostataku/manjku“ fiksiranog i celovitog značenja. Ukazujući na to da je značenje uvek performativno (nestabilno i temporalno), Derida nas suočava da je pisanje uvek trag tragova različitih tekstova i odlagajuće u specifičnim datim okolnostima. U odnosu na to, teorija dekonstrukcije kritikuje Ostinove postulate. Za razliku od Ostinovog viđenja umetnosti i teatra, pravi primer postrukturalističkog i postmodernističkog stava prema umetnosti jeste Brehtov. On kaže da umetnost „nije ogledalo života/prirode, već instrument kojim se oblikuje život/priroda“.

Ričard Šehner ističe diskurs teorija identiteta koje problematizuju konstrukcije pola, kao polje gde se ukazuje koncept performativnosti. Osnovno pitanje koje se postavlja u okviru studija i teorija identiteta (u ovom slučaju rodnog identiteta) jeste sledeće: Da li je neka ličnost „žena“ ili „muškarac“ zato što genetika tako tvrdi, ili su u pitanju socijalne konstrukcije i modifikacije ovako postvljene binarnosti? Performativna istraživanja upravo istražuju šta je to što konstruiše individualni identitet neke ličnosti i socijalnu realnost u nekom datom istorijsko-hronološkom trenutku. Na primer, Šehner navodi da „priroda“ nije priroda a priori već sociološki konstrukt koji se nameće sa ciljem da na neki način „opravda“ i „objasni“ postojanje i kraj ljudskog života. Šehner se oslanja na koncepte francuske teoretičarke Simon de Bovar (Simone de Beauvoir),  koja problematizuje ovakvo humanističko viđenje, izražavajući sumnju u postojanje biološki „determinisanih“ rodnih identiteta. Ona tvrdi da se ljudski život rađa kao „sirov“ materijal koji, potom, praksama socijalizacije, izvodi/aktuelizuje socijalnu konstrukciju određenog pola (ženski/muški). Svako novorođenče od najranijih dana uči kako da aktuelizuje kodifikovane modele ponašanja određenog pola (boja glasa, pokreti, oblačenje, seksualno ponašanje i dr.). Determinisane karakteristike ponašanja određenog pola su se menjale u različitim istorijskim periodima i kulturama. Šehner mapira koncept performativnosti u odnosu na postrukturalističke teorije identiteta, jer prema postrukturalističkim razmatranjima, identitet nije fiksiran, celovit, kozistentan, već nestabilan i podložan promenama; radi se o identitetu koji se izvodi. Džudit Batler (Judith Butler) će reći da: „Rodna realnost jeste performativna, što jednostavno znači da je realna samo u meri u kojoj se izvodi.“ Ona se zalaže za politizaciju i legitimizaciju „marginalnih“ rodnih i seksualnih opredeljenja (queer, gay, lesbian…)

Pojam performativnosti, po Šehneru, možemo locirati u diskursu teorija rasnih identiteta. Kulturalni konstrukt rase je, zapravo, kulturalno-ideološki i politički operativan pojam. Sa progresijom multikulturalnosti, „čvrste“ granice socijalnih kategorija rase bivaju pervertirane. Smer kretanja postrukturalističkog koncepta performativnosti vodi ka dekonstrukciji i pervertiranju stereotipa hegemonih društvenih rasnih grupacija (recimo, engleska kolonijalna društvena struktura) i drugosti kao inferiorne društvene grupacije (na primer, populacija Afroamerikanaca). Po postrukturalističkim teoretizacijama identiteta, rasni identitet kao i polni, jesu kulturalni, sociološki konstrukti koji se izvode na način, diktiran određenim ideološkim aspiracijama u nekom istorijsko-hronološkom trenutku.

Na kraju, pojam performativnosti se, kako navodi Šehner, dovodi u vezu sa izvođačkim/performans umetnostima (performance art). Termin performance art se po teoretičaru Robinu Brentanu (Robyn Brentano) prvi put pojavio oko 1970. godine da označi pojam investiranja umetnikovog tela u izvođenje procesualnog umetničkog dela pred publikom. Performans art, režirani ili nerežirani, karakteriše događajnost, efemernost, koncept uvođenja slučaja, te se dovodi u vezu sa hepeningom, fluksusom, eksperimentalnim teatrom. Kao takav, prvi put se pojavljuje u kontekstu prvih feminističkih pokreta, kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Performans umetnost je na početku nastojala da problematizuje socijalne konstrukcije identiteta, pre svega socijalnu konstrukciju žene, pošto se prevashodno javila kao manifestacija feminističkih pokreta. U tom smislu treba istaći slogan „lično je političko“ (the personal iz political). Postrukturalističke teorijske propozicije oko koncepta performativnosti su učinile ovu formulaciju izvodljivom. Jedan od najpoznatijih primera ranih performansa pod sloganom „lično je političko“, koji pominje Šehner, jeste performans umetnice Karol Šniman (Carolle Schneemann) Interior Scroll 1975. godine.

Zaključak:

Performans možemo shvatiti na dva načina:

1. Kao performans u užem smislu reči – u pitanju je događaj koji je „ograničen“, „označen“, „uhvaćen“ „akcentiran“. To je vrsta performansa koju možemo locirati kao formalnu prezentaciju teatra ili epizode neke javne ceremonije, drame, glume.

2) Kao performans u širem smislu reči – postoje i manje „ograničeni“ performansi koji su deo svakodnevnog života, „uhvaćeni“ momenti sedenja, prelaženja ulice, spavanja, koje, kako Šehner objašnjava, prepoznajemo, akcentiramo i označavamo kao performanse. Po Šehneru performans podleže njaviše čulima vida i sluha.

Performativ, za razliku od performansa podrazumeva širi pojam. Ovaj pojam može biti takođe manje ili više određen kao i performans:

1) Performativ u užem smislu reči – podrazumeva specifičan određeni govorni čin speech act dakle iskaz koji deluje/pokreće na nešto (na primer, obećanje, poziv, dogovor i dr.)

2) Performativ u širem smislu reči – pitanju je performativ koji je teže percipirati, uhvatiti: to može biti „koncept“ ili ideja koja nije potpuno konceptualizovana, koja prethodi i pokreće mogućnost izvođenja radnje/događaja (na primer u događaja konceptualnoj, performans umetnosti)

Performativnost jeste najširi pojam, on je  instancija nekog pojma/iskaza koji prethodi ali nagoveštava događaj/činjenje/delovanje u svim oblicima i segmentima života. Da bi bliže objasnio ovaj pojam, Šehner uvodi sledeću analogiju: Kao što u klasičnom teatru postoji segment izvođenja as if (kao da), tako i pojam performativnosti poseduje, na neki način, instanciju as if.  U teatru segment as if predpostavlja i predhodi izmišljenim, utvrđenim, konceptualizovanim ulogama, karakterima, mestima, akcijama i narativima. Instancija as if u okviru pojma performativnosti ima širu svrhu i pre svega predpostavlja delovanje/aktuelizaciju/činjenje u svakodnevnom životu. To se može najbolje vezati za socijalne konstrukcije identiteta i izvođenje njihovih uloga. Instancija as if u odnosu na pojam performativnosti je kontingentna, ona predstavlja instanciju koja daje efekat u određenom momentu, ali je u isto tako sklona brzim promenama. Šehner ukazuje da se pojmovi performativa/performativnog i performativnosti, za razliku od pojma performansa pre vezuju za manje razaznatljive ljudske čulne osećaje: miris, ukus, dodir.

Na kraju, kao što smi imali prilike da vidimo, Ostinov koncept performativa se vezuje prvenstveno za domen lingvističkih istraživanja, odnosno, za iskaz koji deluje. Nakon toga (nakon šezedesetih godina prošlog veka) mnogi teoretičari su ukazali na mogućnosti širokog spektra pokaznosti i delovanja govornih činova u svim oblastima svakodnevnog života. Derida je isticao da svi ljudski kodovi i kulturalne manifestacije jesu permanentno „pisanje“, što predstavlja najeksplicitnij primer ovakvog mišljenja o performativnosti. Postrukturalističke teorije i studije performansa su inicirale zamisao ekstenzije i implementacije pojma performativnost u svekodnevni kulturalni diskurs. Postrukturačlističke teorije su ukazale da se svaki događaj, potencijalnost događajnosti iskaza, izvođenje i konstruisanje identiteta u svakodnevnom životu, može bliže odrediti upravo kroz prizmu različitih, ali međusobno veoma bliskih pojmova: performans, performativ/performativno, performativnost.

Studentkinja:

Bojana Matejić


[1] “To say something Is to do something.”Cit. cit. Richard Schnecher, Performance studies-an introduction, London, New York, Routledge, 2003, 110

[2] Po filozofiji Deleza i Gatarija, fluks podrazumeva kontinuitet koji neka materija poseduje u ideji odnosno, kontinuitet nekog pojmovnog ili konceptualnog entiteta – trajanje. Fluks se može interpretirati kao trajanje ideje koja dozvoljava događaj, koja je segment koji ga proizvodi.

Gatari, Feliks, Žil Delez, Anti-Edip, Kapitalizam i šizofrenija, Izdavačka knjižnica Zorana Stojaniovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1990, 30.
Ričard Šehner (Richard Schechner), sick
profesor studija performansa na njujorškom univerzitetu, shop markira pojam performativnost (performativity) kao fundamentalno važan u odnosu na ispitivanje određenih ključnih termina, teorija i umetničkih praksi u studiji Performans studije: uvod (Performance studies: An introduction).

Šehner ukazuje na postojanje međusobno bliskih pojmova kao što su performativ/performativno (performative) i performativnost (performativity). Ovi pojmovi karakterišu entitete koji nisu oficialno i formalno performansi već ispoljavaju odlike performansa. Pojmovi performativ/performativno i performativnost imaju širok diskurs pojavljivanja, upotrebe i značenja ne samo u profesionalnim interdisciplinarnim oblastima izučavanja, u kojima se ovi pojmovi češće pojavljuju, već i u svakodnevnom životu. Najčešće upotrebe su sledeće: 1. Performativ kao imenica inicira zamisao reči ili rečenice koja sprovodi/aktualizuje događaj; 2. Performativno kao pridev upućuje na kvalitete/odlike performativnog/performansa koji poseduje neki entitet (tipičan primer jeste koncept performativnog pisanja). 3. Performativnost (performativity) se ukazije kao širi pojam/instancija nekog šireg pojma, jer  pokriva ekstenzivno polje mogućnosti pojavljivanja u svakodnevnom (medijskom, društveno-političkom, artističkom, personalnom) životu. U pitanju je instancija pojma koji se opire, klizi, koja se ne da uhvatiti, locirati ili značenjski odrediti. Šehner ukazuje na nekoliko relacionih diskursa u odnosu na pojam performativnosti u cilju bližeg razumevanja pojavnosti i vidova aktualizacije ovog pojma i to:

Read the rest of this entry »